Предсједник Републике Српске Милорад Додик свједочио на суђењу бившем предсједнику РС Радовану Караџићу у Хашком трибуналу.
Свједочећи у одбрану Радована Караџића, предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да никада није чуо да је Караџић од било кога тражио да „почини било какав злочин“.
Караџић, како је посвједочио Додик, „никада није инсистирао на чињењу било каквих злочина, нити сам ја свједок да је он било када у томе учествовао“. Насупрот томе, навео је, Караџић је „упорно тражио да се конфликт мирно рјеши“ и да починиоци злочина из паравојних формација одговарају.
На питање Караџића, који се брани сам, да ли је икада чуо за постојање удруженог злочиначког подухвата српског вођства да трајно и насилно уклони Муслимане и Хрвате са територија које је желио, Додик, који је у то вријеме био посланик Скупштине РС, одговорио је: „Ја нигдје нисам чуо, ни на једном састанку, ни на једној скупштини промоцију оваквих циљева, нити да сте ви то било када рекли, нити сам ја вас било када чуо да сте тражили тако нешто, нити сте били у функцији давања налога за било какве подухвате, поготово не злочиначке“.
У унакрсном испитивању, тужилац Алан Тигер предочио је Додику да је он сам 2001. оптужио СДС за организовање и учешће у злочинима. Тужилац је цитирао Додикову изјаву пред „регионалном скупштином у Бањалуци“ у којој је рекао да се „мора отворено рећи да су злочини оркестрирани под вођством СДС-а“ и да починиоци „морају одговарати пред Хашким трибуналом“.
Додик је у судници прокоментарисао да је „то била политичка борба“ између њега и СДС-а.
Упитан „да ли прихвата или оспорава да су над Муслиманима и Хрватима почињени масовни злочини“, Додик је одговорио: „Тамо је био грађански рат. Организоване војне снаге имали су Срби, Хрвати и Муслимани. На све три стране било је кршења ратног права и злочина“.
Додик је казао и да „тамо гдје нису били наоружани и нису подржавали војне акције, Муслимани нису били дирани и није било трагова злочина“.Рат изазвала „унилатерална сецесија“ од Југославије
Током свједочења, Додик је изјавио да је рат у БиХ изазвала „унилатерална сецесија“ од Југославије коју је спровела Странка демократске акције на челу са Алијом Изетбеговићем.
„Одлука Изетбеговића да отцјепи БиХ била је акт унилатералне сецесије. Он није имао власти у БиХ да донесе једну такву одлуку“.
Власт која је донијела ту одлуку „није била уставна и репрезентативна“, зато што у њој није било представника српског народа, а „тај акт узрок је сукоба који се касније десио“, рекао је Додик.
Свједок је казао да је Изетбеговић „у то вријеме предано радио на афирмацији своје раније написане исламске декларације која је тражила увођење друштва заснованог на исламским вредностима, на шеријату“.
„Ја сам могао да видим из дана у дан оперативну разраду тих политичких циљева из Изетбеговићеве декларације која је јасно говорила о томе да Муслимани тамо гдје успоставе власт морају да организују исламску државу“, посвједочио је Додик.
По његовим ријечима, СДА је, као „изразито националистичка“ партија „упорно покушавала да наруши пажљиво избалансирану структуру БиХ засновану на чињеници да тамо живе три народа“ на којој је и данас једино могућ опстанак БиХ.
„Било је видљиво инсистирање СДА да преузме ингеренције и управља читавом БиХ“, као и да национална права буду урушена у корист „Изетбеговићевог циља да направи унитарну БиХ“, што би донијело „муслиманску доминацију“, назначио је Додик.
Свједок је нагласио и да је, иако није био члан СДС-а, вјеровао да је „политика Алије Изетбеговића политика опасних намјера и да је у том погледу Изетбеговић направио темеље за сукоб који ће услиједити и који је био драматичан на простору БиХ“.
СДС била за опстанак Југославије
Насупрот томе, по Додику, СДС се прво залагала за опстанак Југославије, као најбоље рјешење за све народе, а касније је прихватила Кутиљеров план по којем би БиХ била независна, уз националне ентитете који би народима гарантовали равноправност. Тај план, Изетбеговић је, међутим, одбио.
Одговарајући на питања тужилаца, Додик је потврдио тачност свега што је свједочио 2003. године на суђењу Радославу Брђанину пред Трибуналом, укључујући и опис дјеловања српских паравојних снага у бањалучкој регији.
Потврдио је и да су Караџић, предсједник Скупштине РС Момчило Крајишник, министар унутрашњих послова Мићо Станишић и шеф бањалучке полиције Стојан Жупљанин тада били „најмоћнији људи, свако на свом нивоу одговорности“.
Трибунал је због злочина у БиХ Крајишника правоснажно осудио на 20 година затвора, а Станишића и Жупљанина неправоснажно на затворску казну од 22 године.
Тужилац Тигер је Додика подсјетио и да је изјавио да је Караџић 1997, из РС изнио „36 милиона њемачких марака“, а Додик је одговорио да је касније сазнао да је тај новац био „заложен за материјале за обнову РС“ и „депонован код предузећа у Србији“.
Биљану Плавшић, која је пред Трибуналом 2003. признала кривицу за прогон несрба у БиХ и осуђена на 11 година затвора, Додик је назвао „добром и часном женом“.
Суђење Караџићу биће настављено сутра.
