Русија ради на преузимању важног дела телекомуникационoг саобраћаја који се одвија између Европе и Азије, а који сада углавном иде преко територије Америке. Ово ће допринети да Москва и Пекинг буду мање зависни од САД у сфери Интернета.
Крајем фебруара били смо сведоци почетка изградње нове руско-кинеске међудржавне фибер оптичке линије, поред две постојеће. Она ће повезивати Благовешченск у (Амурска област, руски Далеки Исток) са кинеским градом Хеихе. Ипак, капацитет протока новог кабла биће максимално искоришћен тек за две или три године, после чега ће бити потребна нова инфраструктура, убеђен је аналитичар агенције „Инвесткафе“ Иља Раченков.
Меморандум за изградњу ове линије потписан је у октобру 2009. на четвртом руско-кинеском пословном скупу у Пекингу. Пројекат предвиђа изградњу једне далеко брже фиксне мреже, а прву ове врсте саградиле су 2004. једна руска и једна монголска компанија. Трећи кабл повезиваће мреже руског телекомуникацоног гиганта „Ростелеком“ и кинеског „Телекома“, што ће увећати капацитет на тој линији и знатно поспешити поузданост преноса података.
Транзитни саобраћај између Европе и Азије тренутно представља врло примамљив сегмент тржишта телекомуникација. Проток информација између ова два континента је око 7 Tb/s. Међутим, већи део овог саобраћаја одвија се путем фибер оптичког кабла положеног на дно Тихог океана и преко територије САД. „Капацитета никад довољно, тим пре што се, према процени стручњака, проток саобраћаја на тој рути може удвостручити до 2015“, рекао је Анатолиј Вороњин, виши аналитичар ФИБО групе.
Он је подсетио да је у фебруару „Ростелеком“ најавио развој додатне инфраструктуре како би се подржао саобраћај дуж транзитног система Европа-Азија. Руски оператори већ осећају недостатак капацитета и брине их тренутна поузданост ове мреже. Време одлагања сигнала на постојећим линијама, наставио је Вороњин, сада је 150 милисекунди, а не би требало да износи више од 50 милисекунди. „Нова линија ће задовољити овај захтев, што такође очекују и оператори телекомуникационих услуга у Кини“, изјавио је Вороњин. Према његовој процени, линија „Ростелекома“ има потенцијални капацитет од око 3Tb/s, али се овај проток не може остварити пре почетка 2014. године.
Ни друге руске компаније не губе време и такође покрећу заједничке пројекте с Кином. У јуну 2013. МТС планира да споји своје транкинг мреже са инфраструктурoм кинескoг „Уникомa“. Руски мобилни оператор положиће фибер оптички кабл на граничном прелазу између Русије и Кине у Благовешченску. Овај пројекат омогућиће компанији МТС да успостави директну размену саобраћаја са Кином, односно да се у будућности повеже са локацијом за размену саобраћаја у Хонг Конгу и да почне са радом на евроазијском тржишту транзитног телекомуникационог саобраћаја. Инвестиције руске компаније у постављање опреме на граничном прелазу процењују се на 70 милиона рубаља. Очекује се да ће капацитет мреже достићи 100 Gb/s, а моћи ће и даље да се повећава. Тренутно МТС на територији Русије користи фибер оптичке каблове дужине око 140.000 km, са капацитетом до 4000 Gb/s.
Други руски оператор, „Мегафон“, претходно је најавио своју намеру да средином 2013. покрене пројекат под називом DREAM (Diverse Route for European and Asian Markets). Пројекат предвиђа постављање две фибер оптичке линије које полазе од Франкфурта у Немачкој и преко Казахстана воде до Кине, а које ће моћи да преносе све типове саобраћаја.
Евроазијско тржиште телекомуникационог саобраћаја интензивно се развија, бележећи пораст од више од 50 процената на годишњем нивоу. Међутим, на овом тржишту значајан део оствареног саобраћаја остварује се путем подводних каблова, који имају низ техничких недостатака, од којих је главни тај што се веома тешко поправљају. Када се кабл оштети, поправка може да траје недељама.
Према прелиминарним проценама за 2012, целокупно руско тржиште међународног транзита телекомуникационог саобраћаја процењује се на 5 милијарди рубаља (158 милиона долара). Аналитичари се слажу да је „Ростелеком“ лидер на тржишту (са 60% удела), а потом следи „Вимпелком“ (са 30%). Најкраћа рута која повезују Европу и Азију иде преко Русије. Управо на тој рути удаљеност између Лондона и Хонг Конга износи 9.618 km, а Москва, заједно са кинеским Харбином, има могућност да постане важно телекомуникационо чвориште између Лондона и Хонг Конга.
Развој телекомуникационих линија између Русије и Кине обезбедиће Москви и Пекингу да ојачају своје позиције у другој кључној области система међународних телекомуникација – односно, по питању како обезбедити да Интернет не буде под контролом само једне државе. У овом тренутку, за регулисање Интернета званично је надлежна невладина и непрофитна организација ICAN (Internet Corporation for Assigned Names), коју је основала Национална администрација за телекомуникације и информације САД (NTIA). Неке земље ово сматрају неприхватљивим и предлажу да се америчкој администрацији укине право да контролише Интернет. Поред тога, важно је поменути и следеће: велики број главних DNS сервера који служе да осигурају функционисање world wide web мреже налазе се такође у САД.
Русија и Кина већ су покренуле иницијативу да контролу над Интернетом преузме Међународна унија за телекомуникације – организација која делује под окриљем Уједињених нација. Међутим, Европа и САД успротивиле су се овом предлогу.
„Развој транкинг мрежа веома је важан део пословања у области телекомуникација, с обзиром на веома снажан пораст капацитета саобраћаја“, изјавио је за RBTH Иља Раченков, аналитичар агенције „Инвесткафе“. По његовом мишљењу, због свог географског положаја, Русија ће преузети један део саобраћаја који полази из Азије. Постоје велике шансе да сви наведени пројекти – „Ростелекомов“, „МегаФонов“ и онај компаније МТС – буду реализовани, што ће утицати на пораст телекомуникационог саобраћаја који се одвија путем мрежа руских оператора, закључио је Раченков.
