Занимљивости

Глобално захладњење

4p_h_50625785
Зима и први месец пролећа 2013. године су били снежни и хладни, те су натерали научнике да говоре о климатским променама, које нас чекају. Неки тврде да су то предзнаци глобалног отопљавања. Међутим, обичним људима се чини да долази до глобалног захлањења.

Ове зиме, а чак и у марту, Руси, Французи, Италијани, Немци, Енглези су гледали кроз прозор, како пада снег и дува јак ветар, те чекали, када ће се то завршити. Трком су ишли на посао, руку у џеповима, и размишљали: шта се то дешава? У Москви је још увек хладно – два степена испод нуле. У Берлину и Прагу је нула, могуће је падање снега. Тек су почели да се загревају Италија и Велика Британија. Пре неколико година почетком марту су у Лондону стабилно цветале висибабе. У САД-ама недавно су претили смрћу познатом мрмоту Филу, што је прорекао рано пролеће. Климатолози одговарају: Мир, само мир! То су само мале промене Голфске струје. – објашњава геоеколог Наталија Рјазанова.

Данас заиста постоје предзнаци да се та струја поделила на два дела. Односно, интензитет топлоте, коју је она раније носила на обале Европе, нешто топлоте је осећало и полуострво Кола у европском делу Русије, данас се нешто смањио. Део топлоте се преноси на источне обале Канаде. Вероватно, то условљава са климатолошког гледишта незнатне промене.

Додуше, претходног пута, када је дошло до промена у тој струји (у 14. веку) почело је мало ледено доба. Снег у неким европским земљама се није топио чак ни лети, тај регион је почео да се загрева тек у 18. веку. Зато људи све више верују у глобално захладњење. Подржавају та забрињавајућа расположења и вести из јужне хемисфере: у Антарктику се и даље повећава количина леда. Иначе, експерти не деле ту забринутост. Леда има више због промене руже ветрова, – сматра руководилац климатског программа WWF Русије Алексеј Кокорин.

Данас тамо има много јаких ветрова, који дувају с ледене куполе доле и носе санте леда по великој територији. Онда све зависи од тога, која се површина сматра покривена ледом. Обично се сматра да је 15 одсто површине океана покривено ледом. Међутим, ако леда има два пута мање, али је он распоређен по три пута већој површини, површина океана, покривеног ледом, сматраће се троструко већом. Такво рачунање одражава потребе пловидбе, међутим, у популарном изношењу за становништво то може да шокира.

Иначе је вердикт климатолога такав: до промена долази, али веома споро. О глобалном отопљавању или захладњењу могуће је говорити апсолутно уверено кроз 20 година, ако обичне за неку сезону температуре наставе да се мењају, а Голфска струје промени ток. Једино што могу људи да чине у таквим условима: да више мисле на екологију и одевају се у складу са временом. Иначе, према прогнозама метеоролога, средина априла ће бити топла.

Коментариши чланак

Коментара