Београд – Време проведено у рову око 400.000 бораца ратова вођених деведесетих година не могу да искористе као услов за пензију. Држава се бившим борцима ”захваљује” тако што им у просеку ”ојачава” пензију са око хиљаду динара више него што би дали – дезертерима.
Иако на папиру бивши ратници за време проведено у рату имају право на признавање ”посебног стажа” – по којем се година у униформи рачуна као две на радном месту – у пракси то не изгледа баш тако. Борац ветеран своју пензију мора да заслужи искључиво на радном месту, баш као и сви остали запослени, али им се заузврат даје неколико динара више чим се пензионишу.
У Удружењу бораца ”Ветерани Србије” кажу да ће овај проблем тек да буде видљив када стигне време за пензију бораца из 1999, који на ову бенефицију тек рачунају.
„То је пример немарног односа државе према борцима из ратова“, каже Миле Милошевић из Удружења.“ Тренутно најмање 100.000 бораца има решења о ратном стажу, које су уредно добили на основу војне књижице и потврде из Министарства одбране, са којима не могу ништа! Држава фактички не признаје бенефиције које су зарађене у рату и које би требало да скрате радни век.“
Милошевић се пита и који је то посао, који подразумева бенефицирани радни стаж, и опаснији је од ратовања. Сва ова питања, међутим, нису довољна да ублаже тврдо срце државе према ратним ветеранима.
На неправду у параграфима ветерани су више пута указивали. У њиховим дописима су указивали да се бенефиције признају професионалним војницима па чак и полицајцима и чуварима затвора, лађарима… док су само ветерани остали изопштени.
То је и главни разлог због којег су у писмима упућеним министарствима рада тражили измену прописа. Ипак, према речима државног секретара Негована Станковића, ове иницијативе се још ни не разматрају. У овом министарству кажу да је решење само у изменама Закона о пензијско-инвалидском осигурању, али о томе засад нема ни говора.
У Фонду ПИО са друге стране признају да право на посебан стаж имају сви борци, али и заробљеници и рањеници.
„Закон о ПИО, међутим, јасно каже да се посебан стаж може користити само за увећање износа одређене пензије“, објашњава Бранислав Рашић, помоћник директора Сектора за остваривање права из ПИО. “ Он, ипак, не може бити услов за остваривање пензије. Не рачуна се, чак, ни ако осигураник већ има пун радни стаж, јер онда не улази ни у обрачун за пензију.“
За разлику од Србије, где држава не мари довољно за права и интересе бораца ратова, у Републици Српској, у којој борци имају много бољи третман, ствари стоје другачије. Тамо се година дана проведена у рату рачуна као две године проведене на радном месту. Месеци проведени у војничким чизмама, за велики број учесника рата, тако су постали улазница за ранији улазак у круг пензионера.
„Сваки учесник рата у Републици Српској прима уз пензију и борачки додатак“, објашњава Тихомир Милашин из Удружења бораца РС. “ Овај износ није велики и зависи од времена проведеног у борбеним дејствима.“
Захвалница вреди једну“црвену“
Када сам пензионисан, држава ми није признала ни један једини дан проведен у војсци – каже Витомир Спајић, борац готово свих ратова деведесетих, један од иницијатора за измену прописа који би исправили неправду према ветеранима рата. – Године у рову урачунали су ми у износ пензије, коју сам морао да стекнем на радном месту. То значи да ће ми месечно примање бити веће само за мизерних неколико стотина динара.
Дневнице стигле до Стразбура
Однос државе према учесницима ратова најбоље се види на питањима ратних дневница ветерана рата 1999. године. После обијања прагова домаћих судова, потраживање бораца стигло је пред Велико веће Суда за људска права у Стразбуру. Коначну реч о дневницама које од Србије потражује 8.500 ратних ветерана овај суд даће 15. маја, када ће бити познато да ли ће држава морати да исплати све резервисте мобилисане током бомбардовања.
