Први одговор САД-а и Јужне Кореје био би ваздушни напад на севернокорејске копнене циљеве, послије чега би услиједило уништавање противваздушне одбране и командних центра
Иако је тешко засада прогнозирати како би се развила ситуација у случају избијања оружаног конфликта на Корејском полуострву, Си-Ен-Ен је отишао корак даље и објавио на телевизији симулацију под именом “ Како би се могао одвијати Корејски рат”.
Пензионисани амерички генерал Џејмс Маркс образложио је начин на који би могао кренути ток борбених операција, а према његовом мишљењу оне не неће прећи границу Корејског полуострва.
Уколико дође до оружаног сукоба, највећи дио терета свакако ће поднијети Корејско полуострво, на којем ће се одвијати највећи број ратних операција, анализира
‘Прво што ћемо видјети биће велика концентрација оружаног арсенала и усмјеравање пројектила Сјеверне Кореје на циљеве у Јужној Кореји, на примјер на Сеул, који је само мало јужније од демилитаризоване зоне’, наводи пензионисани амерички генерал Џејмс Маркс.
Према његовим ријечима, проблем је у томе што Пјонгјанг може нагомилати оружје на планинским вијенцима на сјеверном дијелу корејске демилитаризоване зоне, које коалицијске снаге на југу веома тешко могу уочити прије активације.
Док би Јужну Кореју засипали пројектилима, Пјонгјанг би са обје обале слао подморнице с пројектилима до обала Јужне Кореје, у којој би се активирали сјевернокорејски ‘спавачи’ и идентификовали циљеве.
САД је већ интензивирала присутност носача авиона и осталих морнаричких снага у близини Корејског полуострва, а на територију Јапана и Јужне Кореје налази се гомила америчких борбених авиона.
Први одговор САД-а и Јужне Кореје био би ваздушни напад на сјевернокорејске копнене циљеве, послије чега би услиједило уништавање противваздушне одбране и командних центра.
Затим би се окомили на мостове на сјеверу земље онемогућујући кретање војних снага у тој земљи.
Процјењује се да би коалицијским снагама требала три до четири дана за потпуно преузимање контроле.
