Актуелна власт у Србији, према ономе што нам је рекао Модест Колеров, пркоси неписаном историјском правилу по ком се у Србији на власт долази као “западњак”, а са ње силази као русофил.
Владајући троугао Вучић-Дачић-Николић се на врх естаблишмента попео са имиџом русофила, али који много чешће окрећу телефоне са позивним бројем Брисела и Берлина. Саговорник Недељника са ауторитетом државног саветника Руске Федерације Првог ранга и бившег начелника Управе председника Путина за међурегионалне и културне везе, у актуелној политици Србије препознаје покушаје монополизације патриотизма и русофилства у циљу маскирања договора са Бриселом који не представља, како каже, ништа друго него – издају.
Колеров, који се иначе бави проблемом припадника руске националне мањине у земљама бившег Совјетског Савеза (ми бисмо рекли Руси у региону, он то назива Историјском Русијом), протекле недеље одржао је предавања у Београду, Подгорици и Бањалуци, где се између осталог упознао са положајем Срба у земљама бивше Југославије. Заговорник је идеје о уједињењу Републике Српске са Србијом, док Србију у Европској Унији не види као реалност. После посете просторима које назива “Историјском Србијом” пристао је да у разговору за Недељник говори о актуелној српској власти, погрешној перцепцији руске политике на Балкану, угроженом идентитету Срба у Црној Гори, страховима за будућност Републике Српске и Војводине…
Након посете и сусрета који сте имали шта носите из Србије? Да ли овде постоји реална слика о руској политици на Балкану?
Срби имају искривљену представу. Не само обични људи већ и они људи који су на одговорним положајима. За политичаре је неопростиво што сматрају да Русија пажљиво и марљиво прати сваки корак и сваку промену која се овде дешава, да Русија поставља премијере, министре одбране или да сноси одговорност за поступке председника Србије.
Не знам ко поставља министре у Србији, али мени се чини да много већи утицај на та постављања пружају САД. Доследно инститрање актуелне власти у Србији да иза сваког њиховог поступке стоје Руси, Путин или Шојгу, није само свесна лаж, већ има и злочиначки циљ. Да се на Русију пребаци одговорност на оне поступке у Бриселу, којих надам се неће бити.
Ако кажете да Русија нема утицај на власт у Србији, зашто је онда Ивица Дачић био у Москви уочи формирања владе? У Србији је протумачено да се појачава утицај Русије…
Почећу од краја. Чак ако би могло да се каже да је Русија утицала на политику Бориса Тадића, а ја то не мислим, онда се тај утицај за време Николића смањује. А шта је радио Дачић у Москви? Можда је посетио представу у Бољшој театару. Сви покушаји да се представи да је он ишао по подршку и да је добио ту подршку у Москви су лажне. Извор овакве митологије је сасвим очигледан, то је сам Дачић. Ми можемо само да му поверујемо на реч. Нека каже с ким се срео, шта му је речено. У Москви може то да се провери, питаћемо те људе о чему су говорили, можда је само попио пиво с неким. Тим малограђанским представама ја не могу да поверујем.
Да ли Русија нема баш никакав утицај ако је владајућа странка СНС изградила изградила имиџ проруске партије, између осталог и јер је тадашњи руски амбасадор Конузин наступао на њиховим митинзима и говорио о издајничкој политици у складу са његовим чувеним “има ли овде Срба”?
Да ли је он био једини дипломата на тим скуповима? То је била очигледна злоупотреба. Лично знам човека који је Николића у Москви покушавао да пласира као руског човека. То се може проверити, тај човек не ради бесплатно. То је професионалац који лобира за новац. Што се тиче личности господина Конузина, мислим да се он сада, гледајући преговоре у Бриселу, дубоко каје за сваку од својих радикалних изјава – јер је тражио Србе тамо где их нема.
Посетили сте и Црну Гору и Републику Српску. Како оцењујете политику Србије према Србима у региону и да ли видите паралале са положајем Руса у земљама бившег СССР?
По питањима које сам добијао на предавањима видео сам да такве паралеле спроводе сами слушаоци. То је очигледно чак и онима који су дошли да ме слушају. Историјска Русија и Историјска Србија су урушене. Од њих су откинуте највредније и најкрвније територије и тај процес се наставља. Српски народ, исто као и руски народ, насилно је подељен. И исто као што је трећина Срба одвојена од Србије, и трећина Руса одвојена је од Русије. Исто тако и пуно зависи од тога какву политику воде државе Србије и Русије према свом народу ван отаџбине. И на Србе и на Русе се врши притисак да се докаже да немају право на самоидентификацију, на независност и на реинтеграцију.
Рекли сте да је уједињење РС са Србијом реално у наредних десет година. Да ли су паралеле “Историјске Русије” и “Историјске Србије” основане ако знамо да је Русија имала власт на подручјима где живе Руси, а Србија као држава није била присутна на својим просторима?
Свака аналогија има своју ману. Када су после монголске најезде руске земље биле пацифизиране, уместо руске власти су стигле власти Литваније, Пољске, Турске. Русија је ратовала за повратак својих територија. Тих 600 или 700 година у свести великог руског народа уцртано је шта је то историјска Русија, да смо сви подељена деца једне земље. Историјски осећај је оно што је најбитније што ствара историјску Србију, а не административне границе.
Админитративна Србија исто као административна Русија веома добро осећа да су садашње границе условна појава. Србија мора да помаже у очувању српског идентитета, српског језика и српке културе. Ако садашња власт покушава да опере руке од тога као Понтије Пилат, онда значи она не врши своје обавезе. Она не разуме где живи.
У медијима су се појавиле спекулације да се у Републици Српској спрема преврат подржан од Запада и “неких структура у Србији” који би да са политичке сцене склоне Милорада Додика. Да ли имате информације о томе?
Недавно су се и у руској штампи појавиле такве изјаве. То је било повезано са протестом Кустурице против власти у Србији. Ако власти Србије планирају да партиципирају у преврату у Републици Српској, то ће бити не само злочин против српских интереса већ и озбиљно кршење међудржавних и међународних правила. Нормално је да неко у Србији сагледава могућност да утиче на политику у РС. Али, шта они хоће тиме да постигну?
Ако гледамо претњу тог преврата у контексту задњих спољнополитичких корака која предузима српска влада, онда немам други одговор осим да власти у Србији планирају да издају РС исто као и Косово. Србија преговара са Бриселом да се успостави реално окупацијска власт на Косову. То је најважније питање: шта је у центру преговора Србије у Бриселу око Косова. Ако се Брисел званично сматра носиоцем европских стандарда, онда морамо да говоримо са Бриселом како ће ЕУ да имплементира европске стандарде и да одбрани европска права Срба.
Ми видимо у ових девет принципа и оном драфту споразума, да се ту не ради о европским стандардима, већ да је то директно потчињавање Срба албанским стандардима који су за све у свету познати као бандитски, злочиначки и терористички. Ако ти своју земљу добровољно, или недобровољно, потчињујеш бандитским стандардима, онда си спреман и РС да потичиниш бандатским стандардима, ако починиш тамо преврат. Шта власт стварно чини за Србе у РС и за Србе на Косову. Где им помажу, у Бриселу, Стразбуру, Хашком трибуналу? Рецимо, десетине хиљада одштетних захтева од Срба са Косова иза којих би стајала српска држава? Да ли је зато потребна посебна дозвола из Москве? То је питање личног поштења.
А да ли је Русија заинтересована за проблем Срба ван Србије и за проблем Срба на Косову?
У Русији се понешто зна о проблему Републике Српске, Косова, чак и делимично о Војводини, где се очигледно води борба за одвајање од Србије. Али, у Русији ретко ко зна да су Срби у Црној Гори под притиском да промене свој идентитет, да се смањи њихов званични број, да се на њих врши радни социјални притисак, као и је у савременој Црној Гори под претњом јединство СПЦ. А те неспретне покушаје врши сама власт.
У Русији је Црна Гора атрактивна за туризам, за инвестиције и куповину имовине. За све руске туристе биће јако непријатно када сазнају да се њихов новац користи за уништавање православља и Срба у Црној Гори.
Пошто је Русија присутна својим капиталом у Црној Гори, да ли би могла да изврши и политички притисак да се ти процеси спрече?
Русија не користи економки штап и шаргарепу за одбрану својих спољнополитичких и друштвених интереса. Мислим да је лоше да то не користи. Русија мора озбиљно да се замисли над делатношћу црногорских власти против Срба и против православља.
А како би, онда, Србија требало да се постави када је окружена земљама ЕУ и чланицама НАТО?
Односи Србије са ЕУ су неизбежни. Односи Србије са ЕУ би могли да помогну имплементацији европских стандарда и слобода за Србе на Косову. Али, сада је у односима са ЕУ постављен други циљ, да се Србија скине, разоружа и да се обеси. Вишедеценијска политика ЕУ према суседним државама Србије је узајамно усаглашавање стандарда које траје десетинама година, што је логична политика.
Али она искључује ултиматум. Ако неко сада жури да прими нечији ултиматум, он у најмању руку греши. Зашто власт толико жури да препусти Косово. Зашто се вероватно спремају да “изруче” РС, зашто ће се сутра спремити да изруче Војводину? Да би Србија добила позивницу у ЕУ? Да ли имамо практичну мапу пута? Не. Мапа пута се састоји само из нових ултиматума. У пракси то је трговина са ваздухом.
Србија сама иницира своју поделу и поделу историјске Србије, не добијајући ништа за то. Само Србе лишава заштите. Чини ми се да су главни разлог за то каријере појединаца. Али судбина Милошевића, Мубарака, Хусеина, па и Биљане Плавшић говоре да они никад ником ништа не могу и неће да гарантују. Мени је чудно зашто је ова господа толико наивна да на себе преузима такав грех?
Како тумачите такозвани “повратак Турске на Балкан”?
Стално чујем приче непријатељским покушајима Турске на нашим подручјима Средње Азије и Кавказа. Логично је да замислимо да сличне покушаје експанзије предузима и на Балкану. Турска подржава и међународни тероризам у борби против Сирије. Ипак, мислим да је главни изазивач нестабилности на Балкану, које иницира муслиманско становништво, није Турска, већ САД и уопште Запад. На шта такође не смемо да затворимо очи. Скрећући пажњу на Турску, неко покушава да Европа изгледа као спасилац. Европа је уништавала и уништава Србију и Србе. А Турска? Видећемо…
Какво је опште расположење руских власти према Србији. За председника Путина кажу да је технократски тип државника. Да ли он, ипак, има развијен осећај словенофилства?
Он је сигурно технократа и веома компентентан човек. Али је и безусловно одани син православне цркве. Савремену руску нацију, односно грађане Русије не чине смо словени. Његова основна идеја није етничност. У политичком смислу основна идеја је интеграција на постсовјетским просторима, која не укључује само словенске државе, већ на пример и Казахстан. Јединство које осећамо је на конфесионалној основи, односно јединство православне цркве у целом свету, а не оних који имају словенско порекло.
У плановима о формирању Евроазијске Уније као пандану ЕУ, појавила се и идеја да се у задњој фази укључи и Србија? Да ли је то алтернатива која се нуди?
Постоје разговори о томе, али пре свега мора да се покаже снажна економска основа. Ако Евроазијска Унија почне од царинског савеза, онда она неће бити корисна за Србију, јер је обрт са тим земљама мали. Треба да се израчуна на папиру економске последице тога. Што се тиче војне и политичке кооперације, она може да се спроведе у оквиру других модела.
