Руски дипломата се залагао за то да се заустави масовно исељавање угроженог српског православног становништва са Косова и са тим циљем је боравио у Косовској Митровици.
Поред тога, он је захтевао равноправност грађана без обзира на верску и националну припадност, а такође и да се незаштићени Срби на Косову више не морају бојати за своје животе пред насиљем локалних Албанаца. И управо зато га је мучки убио албански терориста који је након хапшења признао да је убиством руског дипломате хтео да спречи његово деловање у Косовској Митровици.
Да ли вам ово звучи познато? Да ли сте можда помислили да се ово догодило јуче или ових дана? Не, није се догодило ових дана, већ пре тачно 110 година, али на жалост све што је поменуто још увек веома подсећа на актуелно стање и тренутну ситуацију на Косову и Метохији, као да се већ више од стотину година ништа није променило.
Дакле, руски дипломата са којим смо започели причу је био Григориј Шчербина, који је 1902. године постављен за конзула Русије са седиштем у Косовској Митровици. Тадашњим косовским Албанцима се његово присуство на тим просторима није нимало допало јер је руски конзул својим личним присуством на терену јасно могао да види све проблеме и злочине којима је било изложено српско становништво, те је покушавао да побољша њихов тешки положај.
Како је писала тадашња руска штампа с почетка 20. века – «локално словенско становништво живи једино са притајеном надом у Русију. То је њихова светиња. Када не би било тог идеала, они би пали духом, и уништили би их грозни зулуми и безакоње које спроводи турска власт и обични Албанци, па би сви они морали или да се иселе или да умру.» Стога је у таквим околностима Русија 1902. године одлучила да отвори у Митровици своје дипломатско представништво.
И мада је Григориј Шчербина још пре доласка на дужност конзула у Митровицу почео добијати претње смрћу и био свестан опасности којој је изложен, ипак је наставио обављати своју дужност све до кобног атентата.
Иначе, чак и сећање на чувеног руског конзула је имало сличну судбину. Наиме, у Косовској Митровици су захвални грађани 1928. године поставили споменик у његову част, ког су у Другом светском рату из истог разлога уништили исти они који су и њега убили, а током бомбардовања Србије 1999. и након прогона Срба из јужног дела Косовске Митровице, споменик су по други порушили следбеници исте мржње према српском и руском присуству на том подручју.
На жалост, на примеру руског конзула Григорија Шчербине, а затим и на примеру његовог споменика који је два пута рушен, на симболичан начин се осликава и сва трагична судбина Срба на Космету. Међутим, колико год пута је био рушен, толико пута је био изнова и подизан, а садашњи споменик, који стоји у северном делу Косовске Митровице, управо јуче је обишао и садашњи амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин да био положио цвеће поводом 110-те годишњице убиства конзула.
Што је најгоре од свега, не ради се само о историјском догађају из давне прошлости коју више нико не може да замисли, него сасвим супротно, ради се о догађају од пре једног века који и данас изгледа сасвим актуелно. А све оно против чега се дипломатским путем борио руски конзул Шчербина, и у савремено доба се свакодневно дешава. Баш зато сте на почетку ове приче могли да помислите да се све то одиграло јуче – и убиство руског конзула, и терорисање српског становништва и некажњени злочинци.
