Тијана Ђукић (24) из Крагујевца била одличан ђак, у индексу 45 десетки, у биографији јој убележено и 14 награда, републичких и савезних. Истражује дијагностику изненадног сужења крвних судова у телу
Она је лепо лице Србије! Тако за Тијану Ђукић (24) из Крагујевца говоре њени професори, колеге из најзначајнијих светских институција које се баве биоинжињерингом. Само она за себе каже да је “комплимент који јој приписују заслужују и други њени вршњаци, школовани и доказани у свом послу. И који на томе не стају”.
– Има и других, вредних и успешних младих људи у овој нашој Србији, али се у поплави других, “пречих” тема, о њима мало говори – скромно ће.
Сачекала нас је у Крагујевцу где живи са родитељима. Извињавала се што има мало времена, јер је у Хјустону, Институту за биоинжињеринг, чекају да им пошаље истраживање о томе како предупредити изненадно сужење крвних судова у људском телу. То је, напомиње, врло важно за лекаре којима помажемо у дијагностиковању овог проблема.
– Сарађујем са овим институтом, може се рећи, веома успешно. Али и са другим познатим истраживачким центрима у свету из ове области. И ту нема забушавања, па немам времена за губљење. Једном ако ниси тачан, код њих је правило – ниси никад. Тако је то свуда, само се код нас толерише.
Успеху који је Тијану Ђукић винуо до висина, претходио је рад од детињства. Тада су је препознали као – вундеркинда. У гимназији је то потврдила. Била је – најбоља. И на факултету: у индексу 45 десетки, на основним студијама машинства, потом на магистарским – биоинжењеринга. Сваки испит у року или пре рока. У биографији јој је још убележено: 14 награда, републичких и савезних. Осам првих! Говори пет језика. Клавир јој је, ту, да понекад отвори вентил. Али, и у модерном плесу, који јој је, вероватно, извајао линију манекена, мада никад није пристала да позира, у сваком смислу те речи. Ипак, камера је воли сама.
– Можеш да будеш леп, то ти је дар од Бога, али ако не радиш и не усавршаваш се, лепота је бадава – каже. – Барем ја то тако разумем. Свако од нас треба да ради, како се то каже, на себи. Да буде бољи. У образовању, својој породици, животу.
Магистрирала је у 23. И била најмлађи магистар у Србији. Данас је годину старија. Али, како то обично бива код нас, таленте наше деце пре препознају у свету. И улове их, па је и Тијана Ђукић, Шумадинка, још на првој години факултета постала студент-партнер “Мајкрософта”.
– Приметили су ме, тада, у Паризу на финалном такмичењу “Имагине цуп”. Било је то светско одмеравање снага у познавању информационих технологија. Презентовала сам свој рад на српском језику. А упитала сам их – желите ли на неком од светских језика да га поново представим: на енглеском, можда немачком, италијанском, шпанском, француском?
Док разговарамо, ова по свему посебна девојка, као рефрен понавља да све што је постигла дугује и родитељима. “Од њих сам преузела ген за науку, јер су јој обоје посвећени, као и свакодневном раду”. Додаје да је захвална и професорима, домовини посебно.
– Имала сам много позива из светских научних центара, да одем тамо, на неке не успевам ни да одговорим – каже.
– Али сам желела да останем овде. Овде сам најјача.
