Београд – Када је 17. марта, на излазу из Бечеја, пронађено беживотно тело Ервина Билицког, јавност је била шокирана. Брутално претучени младић имао је свега седамнаест година.
На следећи шок није се дуго чекало. Само неколико дана касније, приведен је П. П. из Бечеја. Осумњичени за овај злочин, испоставило се, буквално је дечак – има петнаест година и ученик је осмог разреда основне школе.
Тешко је наћи некога ко, суочен са оваквом сликом, неће помислити да је нешто озбиљно труло у друштву у којем се сукоб двојице малолетника, ма какав да му је узрок и разлог, завршава – смрћу. Али, да ли су млади заиста све насилнији или се само ствара таква слика због пажње коју поједини случајеви добијају у медијима? Да ли је бруталност младих заиста само одлика нашег друштва и последица распада система вредности, о којем се тако често говори? И коначно, ако је тако, шта држава може и мора да уради да то промени?
Одговор на прво питање, ако је судећи по недавним изјавама које стижу од полицијских стручњака задужених за малолетнички криминал, нажалост је – потврдан. На тај проблем указао је и Ненад Ердељан, шеф Групе за малолетничку делинквенцију у Полицијској управи у Новом Саду, упозоравајући да су злочини у којима учествују малолетници драстичнији него раније. Недуго затим, готово идентична прича чула се са другог краја Србије – из Поморавског округа и Полицијске управе Јагодине.
Статистика о малолетничком криминалитету МУП Србије, како је то увек случај, много тога открива, а још више сакрива. Према полицијским подацима, у последње три године међу починиоцима млађим од 18 година бележи се пад готово свих насилних кривичних дела – од разбојништава до тешких убистава. Тако су прошле године била три убиства за које су одговорни малолетници, годину раније пет, а 2010. године чак 10. Исто тако, лане је статистика уписала 162 случаја наношења тешких телесних повреда од стране малолетних особа, 2011. године 189, а пре три године било је 205 таквих случајева.
Криминолог Златко Николић наизглед супротне тврдње једноставно објашњава.
„Заиста се годинама бележи пад броја кривичних дела за која су одговорни малолетници, али проблем је у томе што су та дела све бруталнија“, каже Николић.
“ Узрок све израженијег насиља је одсуство емпатије и моралности које би код деце требало да се развија у породици. Немајући времена за себе и своје најближе, престали смо да васпитавамо децу и учимо их разлици између добра и зла. Без тога, без кочнице која нас тера да се упитамо: „Шта ће свет да каже?““
Николић, међутим, наглашава да брутални злочини малолетника нису само српска специфичност. Подсећа, пре свега, на Америку, где одавно нису ретки случајеви младића који наоружани до зуба почине масакр у школи, колеџу, у биоскопу или на улици.
И др Милан Костић, форензички психолог са деценијским искуством, слаже се да овај проблем није присутан само у Србији.
„Број посебно бруталних злочина за које су одговорни малолетници, или веома младе особе, годинама је у драстичном порасту, не само у нашој земљи, већ у читавом свету“, каже Костић.
„То је разлог због којег се све чешће разматра могућност да се промени досадашњи приступ државе који подразумева благе казне и, пре свега, едукацију. Сада се показује да то не даје резултате и да су потребне оштрије мере кажњавања.“
У Србији граница кривичне одговорности је 14 година.
„Када се говори о злочинима малолетника, често се одговорност сваљује на читаво друштво, али то је само замагљивање ствари“, каже Костић. “ Злочин увек има починиоца, а на друштву је да се побрине да се они спрече.“
Костић наглашава да то не значи да не постоји одговорност друштва и система. Улога државе је, према његовом уверењу, пре свега у томе да на време реагује на склоност коју малолетници показују према криминалу и насиљу.
Сврха казне
Криминолог Златко Николић сматра да казнени систем за малолетнике не би требало пооштравати.
„Проблем није у казнама, оне су довољно оштре, већ у ефикасности“, каже Николић.
„Сврха казне мора да буде извршена, а то овде често није случај. Да би имала ефекта, казна треба да буде изречена и спроведена благовремено и без заштићених.“
Ћелије пуне малолетника
Казну у Васпитно-поправном дому у Крушевцу тренутно издржава око 200 малолетника. Већина су младићи, а друштво им прави свега неколико девојака. Затворени су због најразличитијих дела – од крађа и провала до убистава. Број штићеника ове установе биће још већи када се заврше бројни предмети који су у току пред судовима у Србији. Само пред Вишим судом у Београду воде се 194 предмета против 271 малолетника.
