Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, и Ваша Преосвештенства, Христос посреди нас! Поштована Господо Архијереји, свјестан сам да ово моје писање Вама, Преосвећеним Владикама Светосавске Цркве Христове у вјерном народу Светог Саве, неће имати никаквог практичног утицаја на Ваш рад и одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ, осим што може код појединих Владика само да навуче мржњу на мене.
Свештеник Михаило В. Микић, 27. март 2013
***
Али ја рекох самом себи „ближи се крај мога живота“ па хајде да кажем Истину и тако душу своју да спасим, а Ви Господо Архијереји гледајте добро шта ћете да радите са душом својом, и са чиме ћете да изађете пред Милоша и Лазара? Размислите добро душе своје ради, какав ћете одговор дати у своме животу Србском Народу за Ваш Архипастирски рад у Цркви Христовој, и какав ћете одговор дати Богу Свемогућем у дан Страшног Суда Христовог?
Забринут за духовно стање у Србском Народу Светог Саве, забринут због садашњег тешког стања у СПЦ, која није ни Ваша ни моја, него НАША и Божија. Забринут због перфидног цепања омофора Светог Саве и вештачким подјелама јединственог Србског народог и црквеног бића по покрајинама или новооснованим „државама“. Забринут због издаје Бога и Србства и прогона Истине и Правде Божије у вјерном народу Светог Саве. Забринут због уништења непролазних божанских вредности и људских драгоцености Србског Народа. Забринут због уништења Србства: Православља и Светосавља, док црквнена „елита“ мудро ћути, решио сам по својој савјести као вјерни и одани син Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове у Србском Народу Светог Саве, као Србин: Православац и Светосавац, да Вам напишем ово моје писмо па куда пукло да пукло, јер сам разочаран таквим Вашим држањем и саблазнут екуменским и антисрбским изјавама и поступцима појединих црквених великодостојника.
Подижем зато свој нејаки глас који долази из превареног и обманутог Србског Народа, у одбран Правде и Истине Божије, у одбрану непролазних божанских вредности и људски драгоцјености Србског Народа, у одбрану Светоотачког Православља и начина богослужења, у одбрану слоге и јединства Србскога Народа и Цркве Христове међу Србима.
Поштована Господо Архијереји, забринут за опстанак Србског Народа на Косову и Метохији, а данас је Косово цијела Савина Србија. Зато сматрам, вјерујем и осећам да је моја света дужност и обавеза као Србина и србског православног свештеника да Вам се обратим са овим мојим,
ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ
И да Вам укажем на поједине грешке и промашаје администрације СПЦ од којих зависи опстанак или нестанак Србског Народа на његовим вијековним србским огњиштима. Зато немојте унапред као до сада да судите без суда и суђења, као што сте осудили неке друге Србске Родољубе, него ме барем саслушајте па послије тога радите што Вам је воља, или како то наш Србски Народ лијепо каже: „Ради аго што је теби драго …“!
Прво, у синовској љубави и оданости замољавам Епископат СПЦ, и нашу Мајку Цркву у цјелости, да она у ова смутна и тешка времена и пресудне тренутке по живот СПЦ и Србског Народа, ради „мира у кући“ пажљиво проучи и добро размисли о своме досадашњем раду: о својим донешеним одлукама и своме сналажењу у овоме свијету за последњих петнаест и више година, од чега су корист највише имали само непријатељи Бога и Србства, а најмање СПЦ и Србски Народ Светог Саве!
Друго, позивам Свети Архијерејски Сабор СПЦ, да на идућем своме редовном годишњем заседању у мјесецу мају, СПЦ врати у оквире њезиног уставног и канонског поретка, и да поништи све донешене неканонске одлуке, поготово оне које су уперене против Његовог Преосвештенства Г. Артемија, Епископа Рашко-призренске Епархије и његових монаха и монахиња, и свих других Срба и Србкиња који остадоше и поред свих прогона и клеветања од стране непријатеља Христових, Богу вјерни а Србству одани.
Треће, подсећам богољубиве Владике наше Свете Цркве, на одлуку Сабора од 1997 године, о иступању СПЦ из свејретичког Светског савеза „цркава“. Тражим у своје име, и многих других Православних Срба и Србкиња који мисле и осећају исто, да Свети Архијерејски Синод СПЦ ту одлуку Светог Архијерејског Сабора као највишег законодавног тјела у СПЦ спроведе у дјело, јер њезино неизвршење је почетак свих неспоразума и свих сукоба, свих данашњих несрећа у СПЦ и Србском Народу.
Четврто, тражим такође, да се односи са римокатоличком „црквом“ и другим вјерским заједницама врате у нормалне пријатељске односе без саслуживања или било каквих других молитвених општења која се косе са црквеним законима и прописима Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове.
Пето, противим се и неслажем као и већина други Срба Светог Саве, најављеном Папином доласку у посјету Светосавској Србској Цркви у Србији. У случају да се та несрећа ипак догоди противно вољи Србског Народа, желим унапред јавно да скренем пажњу Епископату СПЦ, да ће то бити кап воде у чаши која ће препунити стрпљење Православног Србског Народаи, којег не треба више пуно кушати. Он може изненада да се покрене и свакоме да плату да по дјелима његовим. Господо Архијереји, у томе случају сами ћете бити криви и сносити одговорност за нереде и последице до којих ће неизбјежно доћи због Папине посјете Србији!
Шесто, тражим да се прекине и обустави сваки рад од стране Србске Православне Цркве на пропаганди за промјену Старог Јулијанског Календара и перфидно увоћење новог римокатоличког календара, чему треба да послужи као превара и обмана Србског Народа Светог Саве „увођење“ Календара Милутина Миланковића од 1923 године. Питање Календара, као православне иконе времена није питање науке и његове тачности, јер од Јулијанског Старог Календара као Светотачког наслеђа нема тачнијег Календара за употреби у Православној Цркви Христовој. Него је то питање духовне везе имзмеђу земаљске и небеске Цркве, питање канонског празновања Васкрса, очувања установљеног годижњег круга прослављања Светитеља, поста, богослужења и много чега другог што би било нарушено и промјенито увођењем новог римокатоличког календара!
Седмо, тражим да се прекине досадашња пракса у СПЦ од стране појединих Архијереја који у потаји раде на цепању Омофора Светог Саве, и подјели Србске Православне Цркве Христове у Србском Народу Светог Саве, на „Покрајинске цркаве“ из којих се брише наше Свето Србско име. Тражим зато да Свети Архијерејски Сабор СПЦ ријеч СРБСКА врати у име садашње Православне Митрополије Црногорско-приморске. Из њезиног назива она је незаконито избрисана без одобрења и сагласности Сабора!
Осмо, тражим као Србин из Западне Србије или честите србске земље Босне поносите – Светог Саве дедовине, која много пострада током Другог светског рата од римокатоличких хрватских крижара, са благословом највиших достојанственика римокатоличке „цркве“ да се у Календар СПЦ поново унесе број од 700 000 (седам стотина хиљада) Јасеновачких Светих Србских Новомученика, којима службу написа Свети Владика Николај Србски, и да се у Календару СПЦ обиљеже сва друга стратишта и мучилишта из последњих ратова по свим земљама Светог Саве, у којима су Срби страдали на правди Бога ни криви ни дужни само због наше Свете вјере Православне и нашег Светог Србског имена. То је наша света дужност и обавеза као њихових потомака према својим Светим Прецима, који пострадаше у многим ратовима за нашу Свету вјеру Православну и Србско Оточество, у праведној и светој борби „за Крст часни и Слободу златну“!
Свети Архијерејски Сабор СПЦ, све то може да уради на своме идућем редовном годишњем заседању у мјесецу мају, ако његови чланови буду сложно и јединствено стајали у Истини Христовој и Правди Божијој, ако Архијереји СПЦ са љубављу и страхом Божијим буду служили Богу и Србском Народу!
Свети Архијерејски Сабор СПЦ, осим ових грешака може лако да исправи и све друге почињене грешке Сабора и Синода, и тако поново уз Божију помоћ и свој труд да успостави међу Србима Светог Саве истински мир и братску љубав. Слога и јединство је најпотребније Србима сада више него икада прије. Свесни смо барем толико, да „само слога Србина спасава“ и да Срби могу само ако су заједно да буду јачи од многобројних непријатеља Бога и Србства. Срби могу само обожени, сложени у умножени кроз љубав према Господу, која се огледа у нашој љубави према Богу и Србству, Православљу и Светосављу, да изађу неукаљана образа из садашњег смутног времена свога општег пада и безнађа, у коме нигдје никога свога немамо осим Бога и Светих на небу, и једни друге на земљи!
Зато чврсто верујем, да већина Владика СПЦ код којих се налази сада нож и помгача, и који ће појести онако како буду одрезали, да они и поред учињених грешака желе и даље да иде путем Светог Саве који „води у живот вјечни“. Људски је грешити, а хришћански је кајати се. Зато се надам, да већина Архијереја СПЦ жели и даље да служи Богу и Србскоме Роду исто онако како се вијековима до сада служило у Цркви Христовој, по примјеру Светих Богоотаца наших. Колико мудрости Божије у себи имају владике Светосавске Цркве наше, и колико Духа Светог имају на себи Архијереји Светосавске Србске Цркве Светог Саве, Цркве Христове у Србском Народу, видећемо ускоро у мају на редовном годишњем заседању Светог Архијерејског Сабора?!
Зато се молим Богу, да љубав надвлада завист, инат и мржњу, а божански ум и разум и да надвладају земаљско знање и мудрост!
Налазећи се на Голготи и распећу Христовим заједно са мојим Србским Народом, и свим Истинољубитељима и бранитељима нашег милог и Богу драгог Светосавља, као врхунца хришћанске православне националне идеологије и србског начина живота, у очекивању радосних празника Христовог Васкрсења, и надом да ће ускоро из гроба васкрснути и божанска Правда и Истина, и наш богољубиви и слободољубиви Србски Народ; да ће ускоро међу Србима доћи до истинског братског помирења у Христу; да ће ускоро доћи до повратка Срба њиховим коренима и путу Светог Саве који „води у живот вјечни“ да би тако сви Срби цијелог свијета, у Отаџбини и туђини могли чврсто да буду збратимљени у вјери Светих Отаца својих; целивајући Вам Десницу, и молећи за Ваш Свети Архипастирски благослов, ја Вас поштована Господо Архијереји у синовској љубави и оданости још једном само подсећам на познату србску народну изреку и мудрост у пракси потврђеној безброј пута до сада, а коју Ви знате боље од мене, да је „зло рађење, готово суђење и да је свако ковач своје среће“.
Поштована Господо Архијереји, знате Ви боље од мене да се ћутањем изадје Бог и Србство: Православље и Светосавље, да се ћутањем издаје Истина и Правда Божија, и да „САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА“! За име Бога, проговорите зато већ једном у духу Истине Христове о најновијим жалосним појавама и срамним догађајима у СПЦ, јер ако Ви Господо Архијереји о томе нећете да говорите, проговориће Србски Народ Светог Саве „ни по баби ни по стричевима већ по правди Бога истинитог“!
Од Бога Вам здравље и спасење, а од народа награда и плата по дјелима Вашим! Са поштовањем, Ваш у Христу Господу, свештеник:
О. Михаило В. Микић
У Индианаполису, Индиjана – САД,
У Недељу Православља,
24 Марта 2013 год.
