Скоро сваки пети пензионер у Србији има привремено решење за одлазак у пензију, па је и у опасности да му ПИО фонд по издавању коначног решења затражи да врати део исплаћених пензија, ако утврде да је првобитни износ већи од оног у коначном решењу.
Неажурност послодавца основни је разлог због кога касне решења о пензионисању, тврде у ПИО фонду, наводећи да им они не достављају на време сву документацију потребну за израду коначног решења. Послодавци с друге стране пребацују одговорност на ПИО фонд под изговором да ова државна институција располаже свим потребним подацима.
Док се они препуцавају, штету једино трпе пензионери попут Миодрага Лазаревића коме је, како је „Блиц“ већ писао, две деценије након што је отишао у пензију држава затражила да врати више од 400.000 динара јер се испоставило да му је у старту пензија “прецењена”.
И на адресу Саше Јанковића, заштитника грађана, често стижу притужбе на ову тему.
– Проблем је у лошем закону који се не спроводи јер за неуплаћивање доприноса нико не санкционише послодавце па испаштају запослени који не могу да добију коначно решење за пензију – каже Јанковић.
Ситуацију додатно компликује и то што, како кажу у ПИО фонду, не постоји законски рок за доношење решења о коначном износу пензије. Баш због тога 260.000 од више од 1,4 милиона пензионера још нема коначно решење.
– Да би се донело решење о коначном износу пензије, морају сви подаци бити познати и потврђени. Основни предуслов је да послодавци уредно уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и Фонду благовремено достављају доказе о извршеним уплатама – кажу у ПИО фонду.
Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, донекле се слаже са тврдњом да су послодавци криви за то што су многа решења за пензију привремена.
– Међутим, треба имати у виду и то да су многе фирме угашене па је иза њих остала незавршена папирологија. Питање је и због чега је држава толерисала државним фирмама то што нису уплаћивале порезе и доприносе – каже Рајић.
