У последњих десетак година продато је у Србији све што је највредније и најпрофитабилније. Процене стручњака говоре да је у поменутом периоду Србија директно оштећена за око 100 милијарди долара, а у перспективи износ је вишеструкa.
Прва велика пљачка Србије извршена је како се писало у медијима под руководством Зорана Ђинђића продајом смедеревског Сартида. Купац је амерички концерн уместо обећања немачким компанијама и светски стручњаци су очекивали да ће Американци по своме опробаном систему свесно упропастити, па онда затворити ову највећу железару у овом делу Балкана. То је опробани не само амерички рецепт отклањања „опасности“ у даљим регионима где се државе или режими могу „отргнути“ од америчке помоћи ( контроле ) а корист преузети неко други (Русија) или друге светске мега компаније.Уместо тога Американци су утврдили да је Смедеревска компанија“ златна кока“ и са малим инвестицијама из Смедерева челик иде по Европи, али посебне врсте лимова и у Америку. Наравно, са бенефицијама које су добили, Американци су направили за протекли период одличан профит, али судбина железаре није сасвим извесна.
НАЈВЕЋА ТАЈНА КРАЉА АЛЕКСАНДРА
Недавно је објављена вест да је без много помпе у једном борском мајдану започело поново копање руде злата. Споменуто је узгред да је могуће према истраживањима на тони руде добити око и преко десет грама злата, више од килограма сребра и још неких врло ретких метала. Посао ће добити око 300 радника из околине што је велики успех и нада за опоравак тог краја. На жалост нисам чуо изворно, ко је финансијер обнове експлоатације рудника и плашим се да је то неко од странаца, мада је речено да је инвеститор локална самоуправа ? Можда ће неко одмах рећи, па добро када нису могли ови наши да финансирају, макар нека ради странац и дигне из беде пар стотина породица. Управо је ту квака и велика мистерија од огромне важности за напредак Србије. Да, напредак Србије, а не само локалног места и борског краја, када чујете о чему је заправо реч.
Ова информација је до сада била заиста веома добро чувана тајна и вероватно да ће бити довољно ако се каже да је исту чувало годинама и деценијама пар особа из породице Карађорђевић ( не блиских принцу Александру).
У овој сторији је реч о руднику са именом „Дели Јован“ кога је практично као површински коп злата отворио још 1901. године познати индустријалац Ђорђе Вајферт.
Вајферт је вршио почетну експлоатацију до Првог Светског рата отворивши малу јаму рудника, јер су рудари само пратили златну жилу са површине добијајући између 20 до 30-так грама злата по тони руде. Нико у Бору није знао шта заправо копа Вајферт и сматрали су то више послом ентузијасте , него великим профитом, исто као и посао испирача злата у Пеку. Међутим, права је истина да су осим злата и сребра, Вајфертови поверљиви рудари и инжињери вадили још чак десетак врста минерала од најквалитетнијег кварца до ретких, чак и непознатих врста камена. Када је почео Први светски рат 1914. године рудник је затворен због чега се нико није много бринуо у локалу ,а већина стручних радника које је довео Вајферт из Београда, Земуна и Панчева отишли су кућама. После свршетка рата Вајферт је хтео да обнови производњу у руднику, али Краљ Александар I. му није издао дозволу ставивши своју руку на рудник предосећајући да “где има дима има и ватре” јер не би “стара лисица” као што је Ђорђе Вајферт већ у озбиљним годинама трошио време на авантуристичке послове. И онда је Краљ узео концесије на рудник преко једне француске фирме држећи већину од скоро 75 процената акција рудника.
Озбиљни француски стручњаци утврдили су да је неугледни рудник са свега стотинак метара копа, једно фантастично налазиште злата и предложили Краљу да примени комбиноване методе копања и спирања руде у самом руднику . Поверљиви изворе тврде да је од једне до друге златне жиле проценат злата био од 10 до чак фантастичних 200 грама злата по тони ископане руде. Французи су у руднику нашли опрему за копање и разне ископине на основу којих су утврдили да су још Римљани копали тунеле у овом руднику, који су се временом урушили. Неки извори кажу да је Ромулијана била украшена златним листовима из овог рудника.Шта се и колико копало у „Дели Јовану“ била је добро чувана тајна и по смрти Краља Александра, далековиди Кнез Павле намесник, предвиђајући ратну опасност наредио је да се неупадљиво обустави коп злата у „Дели Јовану“ и исти затвори, а више улаже у рад рудника бакра и злата у Бору.
НИЈЕ САМО УГАЉ ЗЛАТО У БОРУ КОЈЕ СЕ КРАДЕ
Иначе рудник бакра у Бору је отворен 1903 године , који је до данас један од најбогатијих рудника бакра на свету, али са застарелом технологијом. Поред бакра из Бора се вади и злато, али у скромни количинама.То су ипак количине од преко 10 грама злата по тони руде, што представља по светским мерилима сасвим исплатив проценат руде за експлоатацију и добру зараду. Наравно и на њега је 1920 године ставио своју шапу Краљ Александар удружујући се са две француске компаније. Право је чудо да немачки стручњаци нису показали интересовање за коп „Дели Јован“ током окупације Србије у Другом светском рату, већ су се усредсредили на развијени и добро организовани ископ бакра у Бору – преко потребне сировине за индустрију наоружања. Међутим и поред тога педантни немачки извори су забележили да је осим бакра током три пуне године експлоатације немачким стручњацима пошло за руком да буде извађено око десет тона злата из Борског рудника, које је наравно пребачено са хиљадама тона бакра у Немачку !
И да се вратимо на почетак ове приче. Рудник „Дели Јован“ са својим потенцијалом може са одређеним улагањима државе у најновију технологију доносити према страним проценама већ у првој години најмање, пазите, најмање једну тону злата и дупло толико сребра и неслућене количине скупоцених минерала.Одакле ове за нас невероватно оптимистичке процене.
Ево из прве руке: У Србији је од 24.до 30 јуна ове године боравио познати геолог инг. Бајрон Кинг који је завршио студије на Харварду, бивши саветник највећих светских нафтних компанија, милионер који је обишао све најпознатије руднике злата на свету ( осим Русије) посебно у Јужној Африци и коначно пре годину дана дошао први пут у Србију . Он је обишао прво Борски рудник, а затим скоро случајно и „ Дели Јован“, где је седам дана вршио испитивања. После тога је у своме магазину“ Инвеститор“који се штампа у ограниченом броју примерака „површно“ написао да су „Борски рудник“ и „ Дели Јован“ два рудника у Србији које вреди улагати, још боље – купити их.Коначно у јуну као што је речено он долази поново у Србију и доводи са собом четири светска рудна магната. Наш министар за енергетику је био толико љубазан, да им стави на располагање хеликоптер ! Али нико не зна ко су заправо били гости и какве су им намере. У јавности се о тој посети не зна ништа.
Зато је основана претпоставка: било би заиста сумњиво да додју неки пословни људи из света и купе неки запуштени рудник поред Бора. Зато власт иницира отварање рудника „ Дели Јован“ после пуних 75 година са причом да има ту злата у руди око 10 до 15 процената по тони, што је на граници комерцијалне експлоатације, да би се ускоро појавио партнер или још боље – купац из иностранства .
Ово није нова теорија завере у Србији. Ово је истина која је избила на видело, јер Карађорђевићи (вероватно) виде да ће се проблем реституције њихове имовине (имају нека права на Рудник Бор) одужити а,а драгоцени рудник злата који је од сељачког краља Александра направио европског монарха, коме је пристизало толико пара да може да их троши у најпознатијим летовалиштима и коцкарницама Европе немилице, отићи у туђе руке из којих га никада неће ископати.
И зато се позивају све српске патриоте и родољуби, да се заинтересују шта се догађа даље са рудником „Дели Јован“, каква је то чудна прича о обнављању рудника после 75 година ћутње, одакле паре, по чијој препоруци и са чијим допуштењем странци контролишу квалитет руде у Борском базену. Само изношење у јавност ових података који су лако проверљиви, спасићемо ово српско добро које може помоћи Србији да се извуче из садашње беде и пропасти.
Помозите Србији и пошаљите овај прилог пријатељима, медијима, и још боље стручњацима геолозима који треба да се заинтересују и дигну свој глас против нове пљачке Србије.
Слободан Маричић
новинар и публициста
Академедиа Србија
