Популарност здравог начина живота у Русији створила је услове за развој пољопривредних имања на којима се гаје еколошки чисти производи. Чак 99% данашњих руских пољопривредника су бивши становници града који су дошли на село да обрађују земљу.
Органским или еколошким прехрамбеним производима сматрају се они који су узгајани без коришћења хемијских ђубрива, додатака, као и без техногених утицаја. Наравно, у Русији је увек било хране добијене на тај начин. Међутим, до пре пет година било је то углавном поврће и воће са приватних некомерцијалних парцела. Није се никако могло говорити о неким значајнијим количинама органских производа намењених продаји или о уређеном систему дистрибуције. Наиме, још од прве половине 20. века, после преласка на масовну индустријску производњу, све мање људи је желело да се бави пољопривредом. И тек пре 5-6 година у Русији су почели поново да се појављују људи који су спремни да се баве узгојем пољопривредних производа као бизнисом, да улажу у куповину земље и производе еколошки чисто поврће, воће и месо за продају.
Борис Акимов, оснивач продавнице органске хране „Лавка-лавка”, испричао нам је како је пре четири године морао је да се помучи да би пронашао произвођаче који су могли да испоручују органски произведену храну. Данас је ситуација много боља. Пољопривредна газдинства су све популарнија и произвођачи се сами јављају нудећи еколошки чисте производе.
Борис Акимов тврди да 99% данашњих руских пољопривредника чине бивши становници града који су дошли на село да обрађују земљу. На пример, Владимир Луњашин из Пензенске области је од „Россељхозбанке” узео кредит од 300 хиљада долара. Од тог новца је изградио хотел, подигао плантажу јабука и започео производњу поврћа. Воће и поврће пласира на тржишту и месечни обрт његове компаније достигао је 20 хиљада долара. Према речима директора Московског гастрономског фестивала Игора Губернског, у Русији би могло да буде и много више овако успешних пројеката (за сада их је око 200), али људи оклевају да се упусте у ову врсту производње због непостојања стандарда и недовољне подршке државе.
Један од главних проблема са којим се пољопривредници суочавају су високе каматне стопе за супсидиране кредите. Оне данас у Русији износе 5-6%, док у Европи не прелазе 2-3%. При томе је за почетак бизниса потребно инвестирати и до 500 хиљада долара. Један приплодни бик, на пример, кошта око 30 хиљада долара, а исто толико је, према речима оснивача фирме „Ferma at Home” Максима Ливсија, потребно уложити у равнање и припрему за садњу само 10 ари земље.
Постоји, ипак, реална потражња за производима са органских пољопривредних имања. Њихова продаја најпре је започела преко Интернета. Продавнице као што су „Лавка-лавка” или „Право са фарме”, које су на неки начин покретачи развоја ове гране, креирале су сајтове преко којих можете наручити њихове производе и они ће вам бити испоручени на кућну адресу. Данас се, међутим, органски производи могу наћи и у свим великим продајним ланцима. Тако се, на пример, производи из „Право са фарме” могу наћи у „Metro Cash & Carry”. Социолошке анкете показују да је 60% становника две престонице, Москве и Санкт Петербурга, спремно да за „природност” производа плати већу цену. На пример, килограм кромпира узгајаног уз примену вештачких ђубрива и хемијских средстава против кромпирове златице, кошта око 1,5 долар, док цена органског кромпира, узгајаног без хемије, прелази 3 долара по килограму. „Здрав начин живота је на неки начин постао нови хит у Русији, а посебно у престоницама, где су зараде веће него у унутрашњости. Нећемо претерати ако кажемо да је управо ова мода покренула развој пољопривредних газдинстава. Данас су органски производи заступљени практично у свим продајним ланцима Москве и Петербурга, што показује тренд развоја ове гране”, изјавио је стручњак који је пожелео да остане анониман.
У складу са новим потребама одговарајуће кораке је предузела и законодавна власт. Крајем фебруара Министарство пољопривреде је развило и упутило на међусекторско усаглашавање пројекат федералног закона о производњи органских пољопривредних производа. Овај документ описује процес сертификације и предвиђа да држава од 2015. почне да пружа подршку произвођачима. Стручњаци сматрају да ће у случају да произвођачи органске хране добију пореске олакшице популарност овог бизниса порасти неколико пута.