Социјално-економски савет на седници у четвртак разматра најнижу цену рада. Држава повећава 2,2 милиона плата и пензија, редовно их усклађује са инфлацијом, али пала на минималцу
Минимална зарада ће коначно у четвртак стићи на дневни ред Социјално-економског савета, којим ће председавати премијер Ивица Дачић. О износу, међутим, још нема консензуса између синдиката и послодаваца, па ће, како ”Новости” сазнају, будућу сатницу одредити Влада.
Процењује се да би се цена рада, коју нестрпљиво ишчекује око 600.000 запослених у Србији, могла компромисно подићи за проценат прошлогодишње инфлације (12,2 одсто) јер Унија послодаваца Србије не жели никакве повишице, а синдикални представници очекују макар 15 одсто већу основицу од садашње.
– Минимална цена радног сата се мора повећати јер држава има обавезу да заштити и своје најмање плаћене раднике, макар на исти начин на који штити запослене у јавном сектору и пензионере, будући да њима два пута годишње усклађује приходе са растом инфлације. У супротном, само би ови радници били кажњени – сматра Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.
У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике потврђују да ће се запосленима у државној управи, администрацији, школству, здравству, судству, плата у априлу подићи за два одсто, баш као што ће се за исти проценат повећати и свих 1,69 милиона пензија. Тако ће држава од маја подићи своје расходе за 1,4 милијарде динара месечно, јер ће само повишица плата 535.000 запослених у јавном сектору коштати 481,5 милиона динара, а повишица 1,69 милиона пензија чак 828,1 милион динара. С друге стране, још не даје ”зелено светло” за дизање минималца, иако ће у том случају највеће расходе сносити послодавци.
Синдикалци очекују да се цена радног сата подигне са садашњих 115 на 130 динара, али уједно траже да Влада испуни обећање да ће подићи и износ неопорезивог дела зараде који се најављује још од јесенас. Сада је неопорезиви део зараде 8.240 динара, а тенденција је да се он полако подиже до нивоа минималне зараде. А за почетак он би требало да буде макар 10.000 динара. Тако би радници добијали веће нето зараде, а послодавци би имали мање намете, што би одобровољило многе да изађу из сиве зоне и тако допринесу јачању привреде.
Да је неопходно подићи и неопорезиви део зараде, сагласни су и синдикалци и послодавци, али се, у овом случају, држава томе противи. Небојша Атанацковић, актуелни председник СЕС и Уније послодаваца Србије, каже да се зато држава још ”прерачунава”:
– Ни представници Владе још немају јасан став о будућем износу минималца јер ће то и државном буџету направити додатне расходе. Будући да је држава уједно и највећи послодавац, самим тим што финансира највећи број плата, замислиће се добро шта може да учини.
МИНИНИМАЛАЦ ВУЧЕ ЧИТАВ ЛАНАЦ
Подизањем минималца стварају се услови за подизање свих осталих зарада у републици, јер се он, у већини предузећа, узима као основица за све плате – каже Атанацковић. – То је основни разлог што се послодавци противе повећању јер у садашњој ситуацији нема услова за нове расходе и свако подизање зарада би задало страшан удар предузећима.
