Предсједник Србије Томислав Николић нудио је Хашком трибуналу рјешење корисније од расправе у сједишту Уједињених нација, сазнају „Новости“.
Српски државни врх био је спреман да одустане од дебате о Хашком трибуналу да је овај суд пристао да осуђеници српске националности казне служе у нашој земљи. Овај приједлог Београда, међутим, није прошао и због тога ће, како је и планирано, предсједник Томислав Николић први говорити на Ист Риверу, 10. априла.
Говорећи о дебати у УН, Николић је поручио да је покушао да нађе другачије рјешење, али није успио, и да зато, нажалост, иде у Њујорк. То рјешење је, како сазнају „Новости“, било управо служење казне хашких оптуженика у Србији.
Професор Оливер Антић, савјетник српског предсједника, потврдио је за „Новости“ да је велики проблем што се наши осуђеници шаљу у затворе широм Европе, од Литваније до Енглеске, гдје неријетко преживљавају тортуру, а и теже се ресоцијализују јер су далеко од породице и пријатеља:
„Идеја предсједника била је да се казне издржавају у Србији, под надзором Уједињених нација, али је то наишло на препреке у Трибуналу. Да је ово рјешење прихваћено, ми бисмо одустали од учешћа у дебати у ГС, или на ту расправу не би ишао државник тако високог ранга као што је предсједник – каже Антић, за ”Новости”.
Он још додаје да се за дебату до сада пријавило много земаља, поготово из Африке, а да се очекују и наступи кључних чланица Савјета безбједности – Русије, Кине, Француске, Велике Британије и САД.
Први говорник биће Николић, а уводне ријечи имаће генерални секретар УН Бан Ки Мун и предсједник ГС Вук Јеремић, који је и заказао дебату прошле године послије доношења ослобађајуће пресуде за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача.
У пријеподневном дијелу говориће представници држава чланица УН и високи представници судова. У поподневном дијелу биће два панела под називом: „Правда“ и „Помирење“. На њима ће и публика моћи да поставља питања, а учесници ће бити историчари, представници удружења жртава, високи бивши функционери Трибунала. Позив је упућен Међународном кривичном суду, као и судовима за бившу Југославију и Руанду.
Излагање предсједника Николића за 10. април, већ се припрема и он ће се у свом говору осврнути на читав историјат суда, од његовог оснивања, до последњих пресуда, као и на политичке притиске на које Трибунал није имун.
До сада се јавно огласио само предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон, који је одбио позив да учествује у дебати на тему „Улога међународне кривичне правде у процесу помирења“.
Хоће ли БиХ и Хрватска бити за говорницом ГС тог дана, још није познато. У кабинету предсједавајућег Председништва БиХ Небојше Радмановића, „Новостима“ је речено да та одлука још није донесена. Уколико Радмановић прихвати позив, он ће у ГС говорити други, послије Николића. Ако Загреб одлучи да ову земљу представља њен предсједник Иво Јосиповић, и он ће бити у врху листе говорника.
По завршетку расправе, Јеремић ће саставити предсједничко саопштење, резиме цјелокупне дискусије, и оно ће бити званични документ свјетске организације, који ће бити упућен свим државама чланицама УН, као и међународним организацијама.
Саговорници овог листа кажу да тај документ неће имати никакав обавезујући карактер. Павле Јевремовић, некадашњи амбасадор у УН, каже, за „Новости“, да је требало добро размислити пре заказивања дебате:
„Мислим да од ове расправе не можемо много да очекујемо, поготово што је добро познат став великих сила. Мандат овог суда се ионако ближи крају. За Хрвате је Хаг завршена прича, и не очекујем да ће Јосиповић узети учешће у расправи, као што мислим да ће већина земаља бити заступљена на амбасадорском нивоу“.
Тибор Варади, професор међународног права, такође сматра да не треба очекивати никакве епохалне резултате дебате у ГС:
„Највећи домет ове расправе је да се пред свјетском јавношћу изнесу и критичка мишљења о дометима Трибунала“.
