Пет жена из Русије и Украјине доселило се у самарићанско село на врху планине Геризим, како би се удале за локалне мушкарце и тако удахнуле свежи живот у заједницу која је готово уништена генетским болестима изазваним склапањем бракове између сродника.
Самарићани, вјерска група која датира из библијских времена и убрзано нестаје, отворила је своју малу заједницу за невјесте из источне Европе, у очајничком покушају да очува своју древну културу.
Пет младих жена из Русије и Украјине доселило се претходних година у самарићанско село на врху планине Геризим, како би се удале за локалне мушкарце и тако удахнуле свјежи живот у заједницу која је готово уништена генетским болестима изазваним чињеницом да су се генерацијама у њој склапали бракови између сродника. Хусни Коен, 69-годишњи старјешина села, рекао је да ти бракови нису идеални, јер увек постоји ризик да новопридошли одлуче да оду, али је додао да заједница која се свела на свега 360 људи, заправо има мало избора.
„Ако је ово једино решење за наш проблем, морамо да кренемо овим путем. Самарићани немају довољно жена за удају, тако да не могу нашим младићима да кажем да се не жене и не заснивају породицу“, навео је Коен.
Коен је, међутим, упозорио да уколико се новоустановљене породице не приклоне самарићанској вјери и традицији, онда је будући опстанак цијеле заједнице у опасности.
Број Самарићана је додатно смањен одлуком десет жена из те заједнице да се последњих година удају ван ње, због чега су екскомунициране. Данас на једну Самарићанку долазе три мушкарца.
Због ограничености избора потенцијалних партнера, уобичајено је за Самарићане да се жене у оквиру својих породица, понекад чак и са првим рођакама. Као резултат тога, самарићанске бебе се рађају са многим тјелесним дефектима, имају генетске болести у много већем броју од просјека.
