Покрштавање свих народа у име Оца, Сина и Светога Духа јесте, као што је опште познато, новозаветни императив. Мисија је обавеза Цркве.
Међутим, наше време је можда најинертније када је у питању мисонарски рад. Једноставно, као да су се савремени црквени апостоли улењили. То стање проповедничке делатности, због своје важности, захтева озбиљну пажњу и брзо реаговање.
Када је о томе реч, мисија Николаја Касаткина у Јапану је, по много чему, парадигматична. Наиме, Свети Николај је проповедао Христа народу коме је православна традиција била потпуна непознаница, кренуо је, дакле, са „мртве тачке“; то је, у великој мери, ситуација у којој се налазе и данашњи мисионари, чије „циљне групе“ припадају или оним малобројним народима који никада нису чули за Јеванђеље Христово или пак оним који су се отргнули од хришћанске традиције својих предака. И једнима и другима, дакле, православно хришћанско предање је познато таман толико колико је било познато Јапанцима у време Николаја Касаткина. Отуда је истраживање његовог рада на покрштавању Јапана од непрoцењиве користи за изналажење најадекватнијег мисионарског модела и његову примену данас.
Нажалост, српски историчари хришћанства нису у значајној мери посвећивали пажњу ширењу Благе вести на крајњем Истоку планете. Више је разлога томе, а пре свих се, свакако, истичу значајне цивилизацијске и културолошке разлике, као и непознавање језика и историје тамошњег народа. Међутим, ако се узме у обзир чињеница да је „у земљи излазећег Сунца“, Христово јеванђеље проповедао Николај Касаткин, који је био православни Рус, онда познавање јапанског језика није непремостива тешкоћа, тј. довољно је и знање руског како би се начинили први кораци на путу упознавања мисионарског подухвата са руба азијско континента и начина на који је хришћанство прихваћено од стране Јапанаца. Управу ту околност искористио је наш историчар цркве млађе генерације – свештеник Бобан Стојковић, који је ангажовано приступио истраживању православне мисије у Јапану, а као резултат тих испитивања, у издању Епархије далматинске, појавила се његова монографска публикација Хришћанство у земљи излазећег сунца (Мисија Православне Цркве у Јапану. Свети Николај Касаткин и његова мисија). У књизи се анализирају сви историјски релевантни аспекти мисије Руске православне Цркве у Јапану коју је предводио Николај Касаткин, од саме историје Јапана, преко мисије Римокатоличке цркве која је претходила Касаткиновој, до резултата које је он постигао и стања Јапанске православне цркве данас.
Пионирски подухват оца Бобана Стојковића на расветљавању наведене теме није значајан, то треба посебно подвући, само у развоју наше црквене историографије (отварање унутар српског говорног подручија још једне области истраживања у оквиру историје помесних цркава), него доприноси и квалитетнијем црквеном животу (који се, јасно је, односи на мисију Цркве у савременом свету).
