Хектар плодне земље у околини Суботице продаје се и за 15.000 евра, што је многоструко више него претходне деценије. Сматра се да је то посљедица глобалних трендова у посљедњих неколико година, кажу у агенцијама за промет некретнина и Асоцијацији пољопривредника.
Познаваоци су сагласни да земљу продаје онај ко мора или не жели да се бави пољопривредом, а купује онај ко на тај начин улаже свој новац или шири производњу. Међутим, како кажу, правог тржишта заправо нема, јер се све обавља спорадично, па тако и цијена зависи од случаја до случаја.
У једној агенцији за продају некретнина кажу да се земља продаје на основу интересовања и договора, нарочито мање површине. По селима у околини Суботице најчешће се продаје по неколико јутара земље, најчешће до четири јутра, а спорадично се продају и веће површине – од 40, 100, па и 500 хектара.
„Мале површине купују богатији пољопривредници, а за велике парцеле код нас нема купаца, па их купују тајкуни или странци. Купци из иностранства купују наше земљиште преко неког домаћег лица, најчешће неког ко није одавде, затим уписују хипотеке, а када им то буде омогућено они ће то врло лако преписати на себе“, наводе у агенцији. Велика потражња узроковала је вртоглаву цијену хектара земљишта, па тако хектар кошта и до 15.000 евра, што је десет пута више него деведесетих година, када је тако нешто било незамисливо. Због новонастале ситуације, познаваоци сматрају да Србији пријети опасност да у „сопственој земљи остане без земље, уколико се локални пољопривредници не организују и удруже“, јер у свијету има мало обрадивих површина, а Војводина је позната по степену обрадивости површине.
Стотину хектара тешко може купити један човек, али може удружених 20 или 30 људи, а ако се не удруже, пријети опасност да ту земљу покупују странци, упозоравају познаваоци.
