Нелегална организована трговина наоружањем из земаља западног Балкана великим дијелом је намијењена западној Европи, ограниченом броју купаца, а у ту трговину врло често је умијешана дијаспора која оружје мијења за наркотике или цигарете.
Aташе за унутрашњу безбједност у Амбасади Француске у БиХ Ерик Емеро и координатор Регионалне канцеларије за борбу против организованог криминала француске амбасаде у Београду Сирил Бомгартнер, потврдили су то зa „Глас Српске“.
У недавно објављеном извјештају канцеларије у Београду наведено је да око 30 одсто нелегалног наоружања у Француској и другим земљама Европске уније и даље потиче са западног Балкана од двије велике мреже трговаца, албанске и пансловенске, у коју спада и БиХ. Оружјем тргују углавном организоване криминалне групе које су међусобно повезане.
Ерик Емеро наводи да је у току неколико истраживања о криминалним групама у БиХ које нелегално тргују оружјем.
– БиХ је несумњиво једна од земаља која је највише погођена проблемом оружја заосталог из рата. Постоје разни путеви оружја из БиХ у Француску којима управља дијаспора. Тим групама није специјалност трговина оружјем и може се рећи да је ријеч о класичној трговини. Групе размјењују оружје за наркотике или за разне производе, попут цигарета – рекао је Емеро.
На просторима бивше Југославије, истиче, налазе се и појединци и криминалне групе које се баве међународном трговином оружја, али много је и појединаца који долазе у БиХ како би се снабдјели оружјем.
– Ова врста куповине је релативно нов феномен, али се брзо развија и све службе га сматрају врло озбиљним – рекао је Емеро.
Координатор Регионалне канцеларије за борбу против организованог криминала Амбасаде Републике Француске у Београду Сирил Бомгартнер рекао је „Гласу Српске“ да је трговина нелегалним оружјем великим дијелом намијењена западној Европи.
– Ова трговина спада у транснационалну трговину, што значи да су у те мреже често умијешани држављани најмање двије земље словенског говорног подручја Срби и Хрвати, Црногорци и Хрвати, Срби и држављани БиХ – рекао је Бомгартнер.
Наводи да је у трговину оружјем умијешана и Турска, али само као земља добављач за трофејно оружје.
– У већини случајева, нелегалном трговином оружја баве се мале групе, које чини само неколико људи. То показује да је ова трговина оријентисана на ограничен број купаца, па ни запљене, када дође до њих, нису велике – рекао је Бомгартнер.
Истиче да се тешко ратно наоружање намијењено за шверц, у малом броју случајева заплијени на царини, те да углавном завршава у рукама криминалаца.
Према подацима француских власти, у тој земљи је од 2005. године вођено 46 судских поступака због трговине оружјем, које је у 14 случајева потицало с Балкана. Међу осумњиченима су били држављани Србије, Хрватске, Црне Горе, БиХ и Словеније.
Оружје из БиХ, међутим, не завршава у европским, него и у многим другим земљама широм свијета.
Још 2006. године „Амнести интернешнел“ објавио је извјештај у којем је изнио податке о томе ко је и колику количину наоружања извезао из БиХ ради продаје Ираку и Авганистану.
Наведено је да су велике количине оружја прошверцоване са Балкана и подручја источне Европе, што је омогућило наставак крвопролића у Конгу.
Продају и уништавање оружја из БиХ истражује и Државна агенција за истраге и заштиту (SIPA), а поред припадника Министарства одбране и Оружаних снага БиХ, под истрагом је неколико домаћих и страних фирми те посредника који су учествовали у шверцу оружја.
Врсте наоружања
Бомгартнер каже да се најчешће тргује разорним оружјем попут базука, ракетних лансера, аутоматских пушака типа „калашњиков“ или „узи“, бомби и експлозива.
– Дио тог оружја украден је из легалних складишта и фабрика – рекао је Бомгартнер.
