У настојању да смјести стотине хиљада политичких затвореника, Сјеверна Кореја шири своју већ инонако широку мрежу затвореничких логора, при чему најновији сателитски снимци откривају настанак једног новог круга појачане безбједности, који је обухватио и читава цивилна села.
Тајновити комунистички режим Сјеверне Кореје изградио је огроман “безбједносни периметар” око већ постојећег логора.
Тако је кретање житеља свих околних села ограничено, што је Амнести интереншенел прокоментарисао као дио “опште репресије” коју овај режим спроводи над сопственим становништвом.
Вјерује се да се у мрежи логора за политичке затворенике у овој земљи налази најмање 200.000 људи, који су изложени мучењу, силовањима и погубљењима и присиљени на ропски рад, саопштио је у јануару Високи комесар УН за људска права Нави Пилај.
Анализа нових сателитских снимака области у близини Логора Бр. 14 у Каехону, притом, показује да влада “замагљује границу” између логора и околних цивилних насеља, тврди Амнести Интернешенел.
Са снимака може да се види да је између 2006. и 2013. Сјеверна Кореја изградила 20 километара стражарских постаја око долине Ч’ома Бонг, смјештене око 70км сјеверно од Пјонгјанга.
Тај нови круг је цивилна села окружио низом контролних пунктова и стражарских кула, због чега Амнести изражава забринутост у погледу намјера сјевернокорејске владе према читавој долини и сматра да “ограничавање права на слободу кретања постаје опште мјесто у Сјеверној Кореји”.
Забринутост због кршења људских права у овој осиромашеној земљи присутна је већ дуго, али током протеклих година је у међународним форумима углавном била у сјенци настојања Сјеверне Кореје да се афирмише као нуклеарна сила.
Савјет безбједности УН у четвртак треба да гласа о нацрту резолуције која би представљала одговор на већ трећу подземну нукелеарну пробу у Сјеверној Кореји од прошлог мјесеца.
Јапан и САД су се, међутим, прошле недјеље заложили да Савјет безбједности покрене и истрагу о кршењу људских права у Сјеверној Кореји, укључујући и мучења и погубљена политичких затовреника.
Међу стотинама хиљда људи који живе у логорима за политичке затворенике у овој земљи налази се и велики број оних чија је једина кривица у томе што су рођаци или чланови породица “непријатеља режима”, а међу њима није мало ни дјеце.
