Београд – Представници Удружења послодаваца Србије сматрају да у првој половини ове године не би требало повећавати минималну цену рада, јер се за то нису стекли услови у привреди.
Потпредседник Удружења „Послодавац“ Драган Триван рекао је током јавне расправе у Привредној комори Београда да „актуелна ситуација није сјајна“ и да она не омогућава да се минимална цена рада повећа за 12,2 одсто и буде 130 динара, колико су предложили синдикати.
Триван је навео да би у овом моменту само повећање минималне цене за три динара повећало намете послодавцима за неких 56 милиона евра, а они та средства немају.
„Сматрамо да у првој половини ове године не треба повећавати и усклађивати раст минималне цене индексиран инфлацијом и растом цена потрошачке корпе, јер се нису стекли услови у привреди, односно код послодаваца, а такође сматрамо да је потребно прво ускладити стопе пореза са минималном ценом рада како би дошло до новог запошљавања“, рекао је потпредседник Удружења које окупља око 42.700 компанија, односно 550.000 запослених.
Члан Националног савета за привредни опоравак Томислав Миленковић рекао је на том скупу да постоји поприличан простор да се пажљивим корекцијама, односно променама у фискалном систему постепено смањују трошкови рада.
„Намера да се неопорезивим делом зараде у оквиру минималне зараде смању трошкови рада није лоша, али за собом вуче и могућности за шпекулативним понасашњима која често иде на штету државе и запослених“, казао је он.
Он је рекао да један од разлога за неформалну запосленост „вуче корене из фискалног система који се примењује на плате“.
Такође је додао да би актери социјалног дијалога, односно послодавци, представници синдиката и држава требало да размотре нове варијанте у променама у фискалном терету који се примењује на зараде.
„Исувише су велика оптерећења која се евидентирају кроз порезе и доприносе, а треба размислити о томе да неопорезиви део зарада буде цео износ минималне зараде и да се евентуално на тај ниво минималне зараде примене доприноси који иду на терет послодавца за здравствено осигурање“ рекао је он додајући да би било добро да се учине још неке прерасподеле, а да део за пензионо остане у пуном износу.
Руководилац групе за зараде и плате у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Данијела Рајковић рекла да би требало узети у обзир потребе радника и њихових породица. Она је подсетила да према Закону о раду минималну зараду одређује Социјално економски савет (СЕС), а уколико се у року од 10 дана од предвиђеног рока не постигне договор, одлуку доноси влада.
Подсетила је и да су послодавци дужни да поштују одлуку СЕС-а о висини минималне зараде и да се она доноси у нето износу са припадајућим порезима и доприносима, што је до сада било 115 динара по сату. Са просечним бројем сати то износи око 20. 010 динара, односно 27.000 динара бруто, а укупан трошак послодавца за ту минималну зараду је 31.882 динара, односно 59 одсто у односу на то што запослени добије, што јесте велики трошак за послодавце, рекла је Рајковић.
Она је навела и да су у току измене Закона о раду, да је формирана радна група, и да су добродошле све сугестије актера социјалног дијалога.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић рекао је даје лоше што је минимална зарада постала социјална, а не економска категорија. Тај синдикат је раније затражио да минимална цена рада буде увећана за износ прошлогодишње инфлације, 12, 2 одсто и износи 130 динара. Прошле године минимална зарада подигнута је са 102 на 115 динара по сату.
„Не можемо да будемо задовољни нивоом минималне зараде јер она не омогућује остваривање минималних потреба запослених и њихових породица“, рекао је Михајловић додајући да има послодаваца који не поштују закон, и да често крше права радника. Такође је подсетио на то да је нова вредност минималне зараде требало да буде објављена до 1. марта.
