Бањалука – Амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби је својом изјавом да Вашингтон не жели „нову Републику Српску на Косову јер се тај модел није показао као добро решење за развој Босне и Херцеговине” зачудио српске представнике и са једне и са друге стране Дрине, али је показао да се САД преко окупираних територија обрачунавају са ентитетом у Федерацији БиХ, као већим проблемом.
Јер оно што је државни врх представио као своје решење у облику заједнице српских општина далеко је испод свега што се икада нудило Србима на окупираним територијама и, нажалост, нема никакве везе са овлашћењима којима располаже председник, влада и скупштина РС. Упркос постдејтонским притисцима дела западних сила да се функционисање Дејтона повремено мења „у име Дејтона” на штету РС, што је у Бањалуци карактерисано као озбиљна ревизија Дејтонског споразума.
Директор владине Канцеларије за КиМ, Александар Вулин рекао је јуче „да Србија на Косову не тражи Републику Српску већ формирање заједнице која би имала изворна овлашћења, контролу и утицај над судством, полицијом, образовањем и свим сегментима важним за живот грађана“. Ипак, сада је немогуће направити упоредан преглед овлашћења Републике Српске и заједнице српских општина на окупираним територијама, зато што још нико не зна која би овлашћења имала та заједница.
Београд тражи законодавну, судску и извршну власт (што је преговоре у Бриселу довело у кризу, јер шиптарски терористи српски захтев своде на асоцијацију или чак невладину организацију којој, потпомогнута САД и Немачком, нема намеру да да таква овлашћења).
Директор канцеларије за КиМ, Александар Вулин јуче је рекао за Танјуг да Србија не тражи Републику Српску: „Не тражимо спољне послове, војску и све оно што је РС имала по Дејтонском споразуму (а што јој је одузето, укључујући и надлежности које је РС имала и над полицијом). Ми тражимо да Срби на Косову и Метохији могу да живе онако како желе”.
Вулин је рекао да је Републику Српску направила међународна заједница и, ако није задовољна, онда би тај проблем требало да решава сама са собом, а не са Србијом.
Амбасадоровим незадовољством РС јуче је био изненађен и председник РС, Милорад Додик који је за Срну рекао да је РС „потпуно добро решење за њене грађане” и да је амбасадор превидео да су се новинари интересовали „за амерички поглед на предлог Београда за решење питања заједнице српских општина на Косову, а не за било које питање о РС“.
Додик је оценио да је амбасадор Кирби, ако је већ помињао РС, онда свакако могао да да и одговор – „зашто не би подржао и Србе у РС да крену путем самосталности, када се бори за право Албанаца на самоопредељење и самосталност КиМ због анимозитета између Срба и Албанаца“.
Историчар и оснивач Напредног клуба, Чедомир Антић казао је за „Политику” да се „разуме да велика сила има право на став, макар исти био потпуно противан легитимним правима само једног народа, али да неправда није ништа у односу на исказану неистину и лицемеран однос”.
„Размотримо државне творевине на Балкану чијем су стварању САД допринеле током протекле две деценије. Република Српска „није добро испала”? Да ли зато што је политички стабилнија и функционалнија од Федерације БиХ, дражег али слабијег детета администрације САД? Да ли је омогућила повратак далеко већег броја прогнаника и боље услове за њих од Федерације БиХ? Да ли би БиХ била успешнија да је читава изграђена по узору на Федерацију БиХ? Да ли би права Срба била боље заштићена да су у целој БиХ запостављени и обесправљени као у Федерацији БиХ?”, поставља питања Антић и констатује да су тамо Срби конститутивни народ а имају мање самосталности и утицаја него бошњачко-муслиманска национална мањина у Србији?
„У Републици Српској, које се један Ричард Гир плаши, од рата до данас је страдало осамдесет пута мање припадника мањинских заједница него на албанском Косову после јуна 1999. године, које за амбасадора Кирбија очигледно није грешка”, констатује Антић и додаје да је настојање САД и Немачке да натерају Србију да сама обесправи свој народ на окупираним територијама израз врхунског садизма.
На питање зашто се Вашингтон плаши још једне РС, директор Форума за етничке односе Душан Јањић казао је за „Политику” да Американци процењују две ствари. Прва је „нон пејпер” (првобитна верзија Платформе о КиМ) састављен у Председништву Србије, који је подељен амбасадама, и онај део платформе који је унет у резолуцију.
„По дефиницији институционалне теорије заједница општина неће моћи да има председника, владу, законодавну и извршну власт него може само да буде координација наступа општина које је чине. Ту настаје сумња да се злоупотребљава термин заједница општина, а да се жели регион или ентитет унутар Косова”, казао је Јањић.
Као други извор сумње, он види инсистирање Београда на правосуђу и полицијским пословима, јер садашње правосуђе и полицијски послови на Косову функционишу по принципима који су успостављени још у доба Унмика, а Еулекс и косовски устав су то само преузели.
„Подсетимо, Београд је сарађивао са Унмиком. Значи поново отварање судства и полицијских послова је де факто враћање на стање пре 2006. године. А поготово је иритантно да унутар полицијских снага буде посебна етничка јединица која би штитила манастире, то је нешто што у Европи и САД није пракса. И то Американцима такође мирише на РС”, сматра Јањић и наглашава да „држава у држави” за њих није добро решење, па покушавају „једним ударцем да убију две муве: да натерају Николића и Дачића да јасно кажу шта је заједница општина и да их дистанцирају од Додика”.
Српска национална већа боље решење од заједнице српских општина
Директор Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да је државни врх захтевом за заједницу српских општина ишао испод могућности и да је требало да траже национални српски савет.
„Када су изабрали тај назив одрекли су се такозване мањинске аутономије која постоји у Србији, јер су политички хтели да се удворе Србима и да им не кажу да су мањина. Модел српског националног већа направљен је у доба Коштуничине владе и Човића и стоји у фиокама. Да су направили српска национална већа по општинама и онда успоставили координацију, као што је у Хрватској, имали би право вета у неким питањима националног идентитета. Тај модел је прихваћен свугде у Европи”, навео је Јањић.
„То је био начин да Србија уђе у законодавну и извршну власт. Они то нису урадили, нису чак тражили ни регион за север Косова, нису тражили ни оно што је у октобру симулирано: да ЕУ спроводи управу две године као у Источној Славонији и Мостару. Овако ће заједница српских општина имати минималне координативне функције, управљаће примедбама и предлозима, јер заједница општина не може, а српско национално веће може – да оспорава законе”, закључује Јањић.