Шајкаш – Да живот пише романе, уверили су се ових дана Љиљана и Борислав – Бођа Димитров из Шајкаша, када им је у кућу бануо њихов давно изгубљени син Стеван Димитров.
Био је то сусрет који би омекшао и најтврђе срце, када се појавио Стеван за кога се веровало да је умро недуго после рођења, пре 42 године. Једино је мајка Љиљана увек гајила наду да јој је син жив и да ће га кад-тад пронаћи. Њена су се надања остварила и њеној срећи данас нема краја. А срећни су и остали укућани ове велике ромске породице.
Љиљана Димитров је 10. марта 1971. године у Шајкашу родила два сина близанца Стевана и Борислава. Због мале телесне тежине децу је већ трећи дан по рођењу морала однети у инкубатор у болницу у Нови Сад. Након пет дана из Београда долази телеграм да им је прворођени близанац Стеван умро и да ће тамо бити сахрањен. Био је то шок за родитеље, јер је Стеван био тежи и боље је сисао од Борислава. Мајка је прихватила информацију, али са сумњом у превару, јер другог избора тада није било, осим наде да је жив и да ће га некад пронаћи. Одмах је отишла по ово друго дете и донела га кући.
Вадећи недавно документе за пасош Бориславовом сину добили су извод из Матичне књиге рођених у коме је писало да му је отац Стеван Димитров, што их је веома зачудило. То је мајци Љиљани био довољан сигнал да би њен Стеван могао бити жив. Потражили су и Стеванов извод из књиге рођених и добили га, али Стевана нису нашли на наведеној адреси. Уочили су да се матични бројеви близанаца подударају, све до задњег броја – код Стевана 3 а код Борислава 4.
Овај Стеванов извод однели су у полицијску станицу и компјутер им је на основу матичног броја избацио податке да Стеван Димитров живи у Панчеву и његову садашњу адресу. Отишли су тамо и пронашли га, а он је у суботу 23. фебруара ове године, након 42 године, дошао да види родитеље и упозна браћу, сестру и осталу родбину.
„Коначно је бог и нас погледао. Ја сам својој деци и мужу стално говорила да је мој Стеван жив и да ћу га пронаћи. Сто посто сам сигурна да је то он јер се матични бројеви подударају, десна шака му је мало шира од леве што сам приметила одмах по рођењу и личи на нас“, рекла је кроз сузе мама Љиљана за портал равница. инфо.
Стеван Димитров је имао тежак и претежак живот. Сам, без родитељске помоћи, потуцао се по белом свету од немила до недрага. Био је мали кад га је усвојила ромска породица у неком селу код Ирига. Након неког времена одвели су га у другу породицу и рекли му да су то његови родитељи, браћа и сестре. После је из те породице отишао у дечји дом у Нови Сад, а из њега у дом у Панчево где је завршио школу, одслужио војску и оженио се. Сада је породичан човек и са супругом Анђелком има сина Стефана.
„Ово је за мене толико изненађење да још не могу доћи себи. Пресрећан сам што коначно и ја имам некога свога“, казао нам је на крају Стеван загрливши свога брата Борислава, преноси портал равница. инфо.
Димитрови су данас срећна породица јер су коначно сви на окупу. Ускоро ће браћи близанцима Стевану и Бориславу 42. рођендан, па ће га први пут прославити заједно.
