Прошле године на данашњи дан почела је историја.

21.12.1919. у Никшићу се окупио огроман број православних Срба у знак протеста због усвајања накарадног закона о слободи вероисповести у Црној Гори.

Гле, каквог сарказма већ у називу, слобода која брани, слобода која отима, слобода која затире!?

Закон је предвиђао да сва имовина српске православне цркве у Црној Гори пређе у руке државе. Треба да се зна да такав закон не постоји нигде у свету! Такође, мора да буде јасно да српски православни храмови у Црниј Гори постоје већ 1000 година! Неко се, дакле, дрзнуо да присвоји нешто што, не само да није његово, већ је од самога Бога, нешто што је вековима српски народ бранило, чувало, уздизало, крепило, јачало, лечило на свом огњишту, у својој кући!

Закон је, поред осталог, предвиђао и укидање речи српска из назива цркве, дакле забрану националног обележја и раскид са суштином ове установе. Ово је значило директно гашење постојања вековне српске цркве и истовремено отимање све имовине. Чин за којим нису раније посегли ни Турци, ни Хрвати, ни Шиптари, ни Немци, ни комунисти, чин за којим су посегли Мило Ђукановић и сви горе наведени удружени са њим.

Наравно, иза овога стоје много дубљи разлози и много већи светски играчи који, кроз своје корумпиране мафијашке марионете, спроводе планове о укидању вера и мешању нација. Црна Гора је већ била отета и отргнута од матице Србије, сада је требало да се угаси њена суштина и народу одузме духовно вођство и тако затре порекло и све оно што су Срби Црногорци били.

Други разлог је материјална корист за којом посежу безбожници, кушани од ђавола хедонизмом, лакомством и грамзивошћу. Поред тога ту је и интерес Ватикана за превлашћу и не само освајању нових тероторија и покрштавању народа већ и узимање светиња под своје шапе што је директно духовно покоравање и надмоћ. Добро је познато колико народа годишње посети манастир Острог и колико прилога оставља. Такође знамо да се у Црној Гори налази неколико предмета који имају велику матерјалну и, што је још важније, духовну вредност за Хришћане. То су рука Светог Јована Крститеља, Честице Часнога Крста и Филермоска икона Мајке Божје, коју је, према легенди, начинио апостол Лука. Ватикан и малтешки ред витезова већ вековима покушавају да дођу до ових предмета. Подсетимо да су ове велике светиње хришћанског света биле у Римском царству пре заузимања Цариграда од стране крсташких католика 1204. године. Затим су их превозили крсташи, прво на Крит, а потом на Малту, где је смештен Малтешки ред. Касније су се светиње нашле у Русији одакле су након тзв. револуције предати Великој кнегињи Олги Александровној која их је пренела у Београд који су касније предати краљу Југославије Александру I Карађорђевићу (1951. године.) да би се коначно нашли у цетињском манастиру у Црној Гори. (О детаљима у неком другом тексту).

Међутим, ти неки светски силници и те неке домаће издајице су се грдно прешле! Они не знају да су ти исти Срби Црногорци улазили у ватру да би бранили своје, побеђивали тисуће на једнога, јездили коњима и трсили Турке као травке, да су се и мртви враћали као победници! Они не знају да су Српкиње Црногорке чувале нејач и давале им гусле чим проходају и училе их песмама и предањима, чојству и јунаштву, млеком их задојиле српством и јунаштвом! Они не знају да су Српкиње Црногорке одлазиле у сред ватре у љути бој да носе својим мушкарцима храну и одећу а враћале се са рањеницима на леђима које су носиле по гудурама да би им касније видале ране у потаји па их са песмом и осмехом одпраћале назад у бој. Они не знају да су ти исти Срби Црногорци животима бранили не само цркве и манастире већ и своја слова, ћирилицу јер нису желели да постану нешто друго, јер су знали да само уз своју традицију, веру и образ постоје, да су и зарад очувања свога писма давали своје животе. Они не знају да су ти исти Срби Црногорци претрпели страшну тортуру комуниста, да им је било побивено читаво свештенство, да су били мучени и затварани, да су одвођени на Голи Оток све да би се затрло српство и православље! Знали су сви ти крвници да српство без православља не иде и да, у колико нема једне од ове две речи у њима, они више не постоје!

Зато што нису били свесни снаге вере и количине српства у овом народу, нису се надали да Србин Црногорац неће да ћути и да неће да пристане на сопствено укидање! Крв се лила због те свете земље, мач се руком заустављао због те свете цркве, са небом се народ увезао и ваздиго се када је дирнут у срце, у суштину, у биће!

Питате се шта се догодило у Црној Гори? Догодила се историја! Она иста историја која се и вековима пре тога догађала! Српски народ у Црној Гори је бранио себе, уз Христа, уз Бога, уз Свеце, вођени светлим свештенством и црквеним великодостојницима! Тај свети народ је урадио оно што је увек радио, устао за слободу, ону праву слободу, која нема окове и одбранио шта је његово. Свети народ је остао на Христовим путу и њиме стигао до Христове победе!

Нека нам овај датум остане урезан као сећање на велики подвиг Срба и православља у Црниј Гори и нека послужи као пример васцелом српству како се брани и чува своје и не одступа од суштине ни по коју цену.

Живело наше свето православље! Живело српство! Бог помаже браћо и сестре!

Невена Татић-Карајовић