Мала, дрвена, једноставна међ цвећем, птицама и дрвећем, баш као и православна вера, на извору бића и постојања, у складу са свим живим и чистим сија црква Лазарица. Налази се на 640 метара надморске висине, у долини Проломске реке, 2.5 километра од центра Пролом бање.
То је једина црква брвнара у сливу реке Топлице. Саградили су је досељеници са планине Голије око 1890. године на темељима старијег храма. Необичног је изгледа јер су је досељеници градили у стилу цркви у свом крају.
Званични назив овог скривеног бисера је „Храм Светог Васкресења Лазара“. Посвећена је кнезу Лазару и и те како има везе са данашњим великим празником, Видовданом.
Легенда каже да су се у овој цркви причестили ратници српске војске који су из ових крајева кренули у бој на Косову. Оно што посебно скреће пажњу и просто увлачи посетиоца у легенду су чудесна, увијена стабла шљиве која се налазе у дворишту цркве. Има их укупно 6. Данас су у неким од њих изрезбарени ликови кнеза Лазара и Књегиње Милице што даје посебну драж целом утиску. Да све буде још чудније, када стара стабла угину, израсту нова, такође увијена а број је увек исти јер израсте тачно онолико стабала колико је угинуло. А ево и због чега су увијена и зашто баш шест стабала. Верује се да су војници после причешћа шест пута обишли цркву молећи се за победу на Косову и да су шљиве касније расле и увијале се у смеру у ком су војници обилазили цркву. Остала су вечито да подсећају на нашу храбру војску и њихово страдање за српску свету земљу.
Спољашњи изглед цркве.
Чуда су могућа. Неке појаве говоре о њима, увек стоје међу нама пролазнима да сведоче о вечитима.
Нека је на здравље и спасење данашњи празник, Видовдан.❤
Невена Татић Карајовић
