Пре неколико дана су највиши званичници Европске уније недвосмислено и крајње отворено дали до знања Украјини да не може седети на две столице, већ мора јасно да изабере између две опције – Царинска унија с Русијом или зона слободне трговине са ЕУ.
На исти начин Европа ће захтевати и од Србије да се у процесу приближавања Унији одрекне Споразума о слободној трговини са Русијом, који је и српска државна агенција за страна улагања СИЕПА означила као један од најјачих адута које Србија има у привлачењу страних улагања.
Дакле, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и лидери Европске уније су председнику Украјине Виктору Јануковичу поручили да не може имати једно и друго, при чему је Барозо дословно рекао: “Једна земља не може истовремено да буде чланица Царинске уније и да буде у заједничкој зони слободне трговине са Европском унијом. То није могуће.”
Украјина сматра да би јој улазак у Царинску унију коју чине Русија, Белорусија и Казахстан, донео велику корист због тога што би у том случају плаћала руски гас по повлашћеној и много мањој цени, за разлику од садашње, неупоредиво веће, тржишне цене.
И Русија сматра да би у Царинској унији Украјина имала већу економску корист него од сарадње са ЕУ, а украјински економски стручњаци сматрају да је за ту земљу сувише велик ризик од губитка источног тржишта, док је истовремено могуће да не би успели да привуку западне купце.
До сада Украјина није хтела да се опредељује између зоне слободне трговине са ЕУ и Царинске уније, него је водила политику сарадње са обе стране, али после отвореног условљавања које је стигло из врха Европске уније, Украјина више неће моћи да у економском смислу буде кућа са двоја врата, која је једнако окренута према ЕУ и Царинској унији.
Овај украјински пример је врло значајан и за Србију, зато што је више него јасно да би и она на свом европском путу морала да се одрекне постојећег Споразума о слободној трговиниса Русијом. То је јавно потврдио и шеф делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер, када је рекао да Споразум о слободној трговини између Србије и Русије неће моћи да опстане ако се прикључимо Унији.
Подсетимо се, поменути Споразум о слободној трговини између Србије и Русије је потписан још 2000. године ради продубљивања и унапређења узајамне трговинско-економске сарадње и он омогућава да се за робу која је пореклом из Србије, не плаћа царина када се пласира на тржиште Русије. Значај тог споразума је утолико већи ако се узме у обзир да је Србија једина земља на свету, изван бившег Совјетског Савеза, која је успела да га добије. Режим слободне трговине у складу са тим Споразумом предвиђа ослобађање од плаћања царине за већину српских и руских производа у увозу и извозу.
Зато се показало да су била неутемељена уверавања неких проевропских странака у предизборним дуелима, да даље европске интеграције Србије не подразумевају нарушавање традиционално блиских односа са Русијом, те да се неће постављати питање слободне трговине између Србије и Русије, а то су најубедљивије показале наведене изјаве Бароза и Дежера.
А да ли би и колико од тога Србија имала штете, можда најбоље говори већ поменути став српске државне агенције за страна улагања, која Споразум о слободној трговини са Русијом дефинише као један од најважнијих адута које Србија има у привлачењу страних инвестиција.
Пре неколико дана су највиши званичници Европске уније недвосмислено и крајње отворено дали до знања Украјини да не може седети на две столице, већ мора јасно да изабере између две опције – Царинска унија с Русијом или зона слободне трговине са ЕУ. На исти начин Европа ће захтевати и од Србије да се у процесу приближавања Унији одрекне Споразума о слободној трговини са Русијом, који је и српска државна агенција за страна улагања СИЕПА означила као један од најјачих адута које Србија има у привлачењу страних улагања.
Дакле, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и лидери Европске уније су председнику Украјине Виктору Јануковичу поручили да не може имати једно и друго, при чему је Барозо дословно рекао: “Једна земља не може истовремено да буде чланица Царинске уније и да буде у заједничкој зони слободне трговине са Европском унијом. То није могуће.”
Украјина сматра да би јој улазак у Царинску унију коју чине Русија, Белорусија и Казахстан, донео велику корист због тога што би у том случају плаћала руски гас по повлашћеној и много мањој цени, за разлику од садашње, неупоредиво веће, тржишне цене. И Русија сматра да би у Царинској унији Украјина имала већу економску корист него од сарадње са ЕУ, а украјински економски стручњаци сматрају да је за ту земљу сувише велик ризик од губитка источног тржишта, док је истовремено могуће да не би успели да привуку западне купце.
До сада Украјина није хтела да се опредељује између зоне слободне трговине са ЕУ и Царинске уније, него је водила политику сарадње са обе стране, али после отвореног условљавања које је стигло из врха Европске уније, Украјина више неће моћи да у економском смислу буде кућа са двоја врата, која је једнако окренута према ЕУ и Царинској унији.
Овај украјински пример је врло значајан и за Србију, зато што је више него јасно да би и она на свом европском путу морала да се одрекне постојећег Споразума о слободној трговини са Русијом. То је јавно потврдио и шеф делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер, када је рекао да Споразум о слободној трговини између Србије и Русије неће моћи да опстане ако се прикључимо Унији.
Подсетимо се, поменути Споразум о слободној трговини између Србије и Русије је потписан још 2000. године ради продубљивања и унапређења узајамне трговинско-економске сарадње и он омогућава да се за робу која је пореклом из Србије, не плаћа царина када се пласира на тржиште Русије.
Значај тог споразума је утолико већи ако се узме у обзир да је Србија једина земља на свету, изван бившег Совјетског Савеза, која је успела да га добије. Режим слободне трговине у складу са тим Споразумом предвиђа ослобађање од плаћања царине за већину српских и руских производа у увозу и извозу.
Зато се показало да су била неутемељена уверавања неких проевропских странака у предизборним дуелима, да даље европске интеграције Србије не подразумевају нарушавање традиционално блиских односа са Русијом, те да се неће постављати питање слободне трговине између Србије и Русије, а то су најубедљивије показале наведене изјаве Бароза и Дежера.
А да ли би и колико од тога Србија имала штете, можда најбоље говори већ поменути став српске државне агенције за страна улагања, која Споразум о слободној трговини са Русијом дефинише као један од најважнијих адута које Србија има у привлачењу страних инвестиција.
(Глас Русије)
