Српска православна црква и Митрополија дабробосанска поднијеће апелацију Европском суду за људска права у Стразбуру уколико јој ускоро не буде враћена зграда Богословије у Сарајеву у којој се налази Економски факултет, казао је “Гласу Српске” извор близак СПЦ.
Он је истакао да је СПЦ показала огромно стрпљење и разумијевање за овај проблем, али да су поново изиграни.
– Пошто су обећања изиграна и исцрпљене све правне могућности у БиХ, не преостаје ништа друго него подношење апелације Европском суду за људска права. Потписи којима су се представници власти у Сарајеву обавезали да ће вратити зграду Богословије били су само магла и дим – казао је извор “Гласа Српске”.
У Митрополији дабробосанској, која годинама покушава да врати своју имовину у Сарајеву, нису жељели да говоре о подношењу апликације Европском суду за људска права, али су изразили разочарење што упркос бројним обећањима и даље не могу да добију оно што им припада.
Због тога је Епархијски савјет Митрополије на годишњем састанку одржаном прошлог мјесеца донио одлуку да је потребно предузети све неопходне кораке како би питање враћања зграде Богословије што прије било ријешено. Власти у Сарајеву годинама су се декларативно залагале за враћање зграде Богословије. На то су се и званично обавезали у јуну 2010. године када су протокол потписали тадашњи премијер ФБиХ Мустафа Мујезиновић, премијер Кантона Сарајево Бесим Мехмедић, начелник општине Стари Град Ибрахим Хаџибајрић и декан Економског факултета Вељко Тривун.
Протоколом, чијем су потписивању присуствовали и високи представник у БиХ Валентин Инцко, његов тадашњи замјеник Рафи Грегоријан и потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо, предвиђено је да буде изграђена нова зграда Економског факултета, а објекат Богословије, у којем је факултет тренутно смјештен, буде враћен СПЦ. Почетак градње нове зграде Економског факултета тада је најављен за 2011. годину, али студенти економије у Сарајеву и више од двије године касније долазе на предавања на стару адресу.
Вршилац дужности директора Републичког секретаријата за вјере Јово Турањанин казао је да СПЦ води битку за зграду Богословије још од почетка деведесетих када је донесена одлука да јој буде враћена, али да од тада ништа није урађено.
– Остале двије вјерске заједнице су у потпуности вратиле своју имовину у Сарајеву. СПЦ је у односу на остале вјерске заједнице дискриминисана – рекао је Турањанин.
Он је истакао да овај случај говори да у Сарајеву нема политичке и добре воље да се ово питање ријеши чак и када постоји потписан протокол.
– Очигледно је да у Сарајеву не постоји добра воља и нико не зна када ће СПЦ добити своју имовину – казао је Турањанин.
Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Бошко Томић казао је да не постоји ниједан разлог да имовина не буде враћена СПЦ.
– Сарајево само на тај начин може да докаже спремност за суживот о којем стално говори. Какву поруку шаљу српском народу ако СПЦ не враћају земљу – рекао је Томић и додао да и овај случај говори колико је Сарајево мултиетнично.
Богословија у Сарајеву почела је са радом 1882. године. Сарајевску богословију завршило је 860 свештеничких кандидата, међу којима су били и патријарх Павле и други високи достојанственици СПЦ.
Зграда је национализована 1960. године, а СПЦ је непрекидно тражила да јој буде враћена посебно од 1972. године када су у Сарајеву враћени објекти Исламској заједници и Римокатоличкој цркви. Извршно вијеће БиХ је 1990. године донијело одлуку о враћању зграде Богословије у посјед СПЦ, али се то до данас није догодило.
Празна обећања
Потписници протокола у Сарајеву казали су послије стављања потписа на тај документ да је то “примјер позитивног става према враћању изворне имовине вјерским заједницама и доказ да Сарајево искрено његује атмосферу толеранције, јачања међусобног повјерења и поштивања људских права”. Сличне изјаве дали су и остали који су присуствовали потписивању.
– Сарајево ће доказати да је овдје увијек била Европа – рекао је тада високи представник у БиХ Валентин Инцко.
Градоначелник Сарајева Aлија Бехмен рекао је раније “Гласу Српске” да свим религијским заједницама у БиХ треба да буде враћена имовина.
– Прије свега, треба вратити имовину СПЦ, у првом реду зграду Богословије. Сигуран сам да ће се то десити веома брзо – казао је Бехмен.
