ПАТРИЈАРХ Московски и целе Русије Кирил позвао је руску елиту да схвати трагичне лекције из Смутног времена и да не гаји грешне идеје да ће Русију спасти неко споља као што су то чинили њени претходници с почетка 17 века, који су покушавали да натерају патријарха да подржи спољну интервенцију и тако изда руски народ.
Патријарх Кирил је изоворио ове речи на дан сећања на свештеномученика патријарха Гермогена након молебана на месту где ће бити постављен споменик светитељу у Александровској башти Кремља. При том је упозорио да је призивање туђег месије и стране интервенције – крајње опасан саблазан који се у руској историји никад више не сме поновити.
Иначе, руска либерална јавност је више пута позивала патријарха Кирила да се на било који начин умеша у политичке и друштвене процесе. Чак му се пре годину дана обратио одбегли олигарх Борис Березовски са захтевом да „обезбеди смену власти у Русији без крви“.
Патријарх је позиван и да каже свој став према митинзима опозиције који су током 2012. одржавани у Москви и замерали му да наводно подржава државну власт.
„Знали су актери смуте, као и окупатори, да се ништа на светој Руси не може десити уколико се патријарх Москвовски са одговарајућим позивом не обрати свом народу и не позове га да поверује у идеју спасења споља. Зато су на патријархаГермогена вршили огроман притисак – и представници бољарске аристократије и окупатори – „потпиши проглас и обрати се народу Руском да прихвати страног господара као велики и узвишени чин који ће донети спасење земље“ – подсетио је поглавар РПЦ на догађаје из 17 века.
Он је истакао да тада није случајно зашто су тада са таквом лакоћом у Москви зацарили пољски интервенционисти, пошто су представници московске елите „прихватили окупацију Русије као добро дело и као један од начина да се повећа материјално благостање и земља тобоже приближи европским вредностима“.
„А зашто је непријатељима била потребна помоћ патријарха? Управо зато јер су схватали да народ – тај исти обични народ који је увек решавао и решава судибину Русије, да се неће сложити са елитом, да неће прихватити грех, јер живи својим унутрашњим животом, а да је само један глас могао да утиче на народ – глас патријарха… Али је он (патријарх Гермоген) живео животом свога народа, док је тај моћни елитистички међуслој покушавао да сруши јединство у земљи. Тај међуслој је, у суштини, био стран и цркви и народу“ – указао је патријарх Кирил.
Руски патирјарх Гермоген је, због одбијања да „изда своју Отаџбину“, био заточен у Чудовом манастиру Кремља где је умро од глади. Чак и док се налазио у заточеништву, Гермоген је наставио да позива руски народ, дајући му благослов за ослободилачки рат против Пољака-освајача, а његови прогласи су дошли и до Мињина и Пожарског који су потом стали на чело народне војске и ушли у историју.
„Тако је било са нама у 17 веку. То је велика лекција за сва времена и лекција за све – за власт, за елиту, за цркву и за народ“ – истакао је патријарх Московски и целе Руси Кирил.
Он је додао да су у Руској цркви била три патријарха који су постали свеци – Јов који није подлегао искушењима Лажног Димитрија већ је „остао веран веран схватању шта Русији значи државна власт“, Гермоген „који је остао веран свом народу и земљи“ и Тихон који је „за време најтеже смуте 20. века подигао свој глас и говорио истину“.
Сва три патријарха су били жртве „моћних власти“ и „светских моћника“, што је – оценио је Кирил – пример пророчанског служења Руској цркви на добро вере и Отаџбине.
„Зато, и онда и данас осећамо дубоку везу са нашим народом којег се неки не устручавају да вређају, понекад тврде да је неспособан да донесе одлуку, да је поводљив, слаб и склон пороцима. А управо у дубини народног живота чува се православна вера, а са њом и верност Отаџбини. Зато Црква, налазећи се у јединству са својим народом, молећи се за њега, наставља оно сулужење које су и раније остваривали велики московски патријарси“ – рекао је на креју обраћања верницима Кирил.
(Факти)
