Проблем је што нико није пописао имена страдалих цивила и невиних жртава тог бомбардовања… Постоји директна и индиректна штета од НАТО бомбардовања, наводи економиста Милан Ковачевић.
БЕОГРАД, 23. МАРТА /СРНА/ – Tоком НАTО бомбардовања СР Југославије погинуло је до три хиљаде људи, а група стручњака окупљених у /некадашњу/ странку „Г17 плус“ процијенила је да је причињена штета од око 20 милијарди евра, наводи економиста Милан Ковачевић.
„Проблем је што нико није пописао имена страдалих цивила и невиних жртава тог бомбардовања, па се данас говори о томе да је страдало од неколико стотина до неколико хиљада“, упозорава Ковачевић у интервјуу Срни.
Када је ријеч о причињеној штети, она је врло велика, али ни та процјена коју је својевремено радио „Г17 плус“ није била довољно систематична.
„Постоји директна и индиректна штета од НАТО бомбардовања. Порушене су зграде, мостови, инфраструктура, људи су искључени из својих редовних делатности. Имали смо пад друштвеног производа, затим последице које су учиниле да се тешко тргује са светом – тако да није нимало лако проценити ту материјалну штету“, појашњава Ковачевић.
Он оцјењује да је било пријеко потребно пописати именом и презименом ко је погинуо те 1999. године.
Власти у СР Југославији својевремно су наводиле да је током НАТО бомбардовања погинуло више од 1.700 цивила, а око десет хиљада је озбиљно рањено.
Ковачевић сматра да се Србија мора окренути будућности и да је најважније да се у Србији направи бољи економски систем.
„Не може се тако лако, уз помоћ неког другог или страних инвестиција, решити проблем који смо себи сами направили неефикасним системом“, наводи Ковачевић.
Према његовим ријечима, систем у Србији је превише бирократски – правни систем не функционише, а пословање се састоји од свакодневних уговора…
Он оцјењује да је битно приближавање ЕУ и копирање њиховог система, да се смањи бирократија и олакша пословање.
„Нажалост, немамо довољно знања да само понешто применимо од ЕУ, а да понешто урадимо у складу са особеностима Србије“, оцјењује Ковачевић за Срну.
Економиста Милан Ковачевић
Он закључује да је највећи проблем то што образовање није усклађено са потребама привреде.
Извор: Срна
