Путовање возом је посебан доживљај, а аранжмани за многе од њих данас су скупљи од ноћења у најлуксузнијим хотелима света.
Неколико легендарних возова и данас саобраћа и њима путују само „одабрани“ туристи. Ови возови су сада прави хотели на шинама који нуде више од обичног одмора и које не може свако да приушти. Постоје, међутим, и неке краће туре које редовно саобраћају, а возови пролазе кроз прелепе крајеве.
Да су возови све популарнији најбољи је доказ легендарни „краљ возова и воз краљева“ – „Венис Симплон – Оријент експрес“. Саобраћа Француском и Италијом, а сваки кутак у овом елегантном возу се пажљиво рестаурира како би све и даље било као између Првог и Другог светског рата. Најчешћа тура је од Париза до Венеције и траје два дуга дана са савршеном услугом, фантастичном кухињом и обавезом облачења вечерњих хаљина и смокинга.
„Оријент експрес“ једном годишње пролази кроз Србију, а „Дањуб експрес“ неколико пута на путу од Мађарске до Турске. Путовање траје четири дана, а важи за један од ретких приватних возова у Европи.
Транссибирска железница никада није изгубила на популарности још од давне 1891. године. Постоје три руте, неколико возова и безброј цена карата. Најдужом железницом на свету, дугачком 9.289 километара, од Москве (терминала Јарославски) до Владивостока, може да се пређе за седам дана, а најугодније је луксузним возом „Голден игл“. Путовање у двокреветној кабини може да кошта од 400 до 1.200 евра са услугом „све укључено“.
Неупоредиво краће траје вожња „Глечер експресом“ од Зермата до Сент Морица. Швајцарска је позната по одличним возовима, али овај алпски ћира нуди нешто заиста спектакуларно током седмочасовне вожње: прелеп поглед на плаво небо, дрвене куће, долине, пределе. Воз пролази кроз 91 тунел и прелази преко 291 моста.
Насупрот овом луксузу може се путовати возом и много скромније и ево приче о томе.
Са железничке станице у српској престоници може се стићи и до свих углова евроазијског континента. Један је путовао у Монголију, други у Судан, а трећи у Ласу.
СА београдске железничке станице може се стићи до свих тачака евроазијског континента, па и до Тибета са само два преседања!
Радан Јовановић, музичар, управо планира такво путовање када сакупи 300 евра и најмање месец дана одмора. Он каже да ће кренути са Главне београдске железничке станице и до Ласе само два пута променити воз у – Москви и Пекингу.
– Србија је одлично повезана пругом са светом – каже Радан. – Путовао сам од Лисабона до Иркутска, а никада нисам сео у авион или аутобус. Воз је неупоредиво практичнији, поготово за музичаре, јер нема ограничење терета и увек се стигне у центар града.
Сваког лета Радан спакује ранац и оде на железничку станицу. Пре тога се месецима добро припреми за пут, па тако успе и да нађе јефтине карте. Обилно је користио „Интерејл“ који кошта 250 евра и омогућује скоро месец дана вожње по свим пругама. Када је путовао у Барселону, 36 сати није напуштао воз, а прошао је кроз седам држава. И Андалузију је упознао искључиво из воза, као и Португалију.
– Велика ми је била жеља да путујем Транссибирском железницом – каже Радан. – Када сам дознао да Словачка и Русија имају уговор по ком било која релација између ове две земље кошта 250 евра, одмах сам отишао у Штурово и купио карту до Бајкала. Бирао сам белоруске возове јер су фантастично чисти. Путовао сам четири дана и било је незаборавно. Дуж ове пруге иде безброј возова, а што је број који носи композиција мањи, значи да је скупљи.
Путовање по Сибиру не мора да буде скупо, јер поред вагон-ресторана сваки вагон има самовар, па може да се прави супа, а на станицама да се током дужих пауза купи храна. У Москви се хранио у „Му Му“ ресторанима, а на путовањима се труди да спава код пријатеља. Наиме, преко сајта „Кауч сурфинг“ тражи кревете који су бесплатни и заузврат нуди свој тросед.
– Увек путујем возом, а ишао сам и до Истанбула, Украјине, Белорусије, Португалије, и када неку деоницу не могу да пређем возом, бирам ауто-стоп – каже Радан. – Жао ми је што сам пропустио прилику да возом одем у Сирију, јер то је сада немогућа мисија, али планирам одлазак на Тибет, јер је тамо најздравије стићи поступно – шинама.
Радан Јовановић на Бајкалу
ПРЕКО БУДИМПЕШТЕ
НАШ прозор у свет је Будимпешта, јер је повратна карта 26 евра, а пошто има много полазака за околне земље могу да се нађу повољне карте.
Са Келети станице може да се за 13 евра оде до Беча, а 60 евра кошта повратна карта до, практично, било ког другог града у Европи. Најјефтиније је путовати у друштву, јер други има попуст од 20, трећи од 30 одсто и четврти, практично, иде бесплатно.
МОМАК СА ДВА РАНЦА
– Једног дана појавио се момак са два ранца који је рекао да је тог јутра дао отказ и да жели те вечери да путује негде возом, а буџет му је био 300 евра – каже Горан. – Последњи пут ми се јавио из Судана. Другом момку је био животни сан да види монголске возове и послао је слике одатле. Из Београда се може стићи, буквално, до краја света.
Извор: Туристичка путовања
