Приједлог закона који забрањује руским политичарима да имају рачуне у страним банкама, као и хартије од вриједности, направио је у Думи нервозу и комешање.
Иако је овај “Путинов закон” блажи од оног који је предложила група посланика, тражећи кривично гоњење за оне који скривају имовину у иностранству, већ сада су кренуле добровољне оставке.
Постало је очигледно да је једном броју руских политичара приватно богатство много важније од партијских принципа па су сами почели да напуштају Думу.
Међу првима су парламент добровољно напустила три позната политичара из редова владајуће Јединствене Русије, а кандидата је још бар толико. Најзанимљивији је случај Петербуржанина Владимира Пехтина, који је вратио мандат доскорашњег предсједника Комитета за етику.
Наиме, један од лидера мале опозиције, Алексеј Наваљни, објавио је 12. фебруара на интернету да Пехтин има некретнине у Америци које није пријавио. Наваљни је написао да Пехтин и његов син имају апартмане и станове у Мајами Бичу и кућу на Флориди. Вриједност – више од два милиона долара.
Кад је купио први стан у Америци 2007. Пехтинов син Алексеј је био у сталном радном односу као помоћник посланика у Думи. Тако је Пехтин стављен путем објаве на интернету на “зид срама”. Наваљни тврди да је податке о иметку Пехтина добио из слободних америчких извора о некретнинама.
Пехтин је био члан четири посљедња састава парламента и једном потпредсједник Думе.
Послије Пехтина оставку је дао и Василиј Толстопјатов посланик са југа Русије са плодног Кубања, а затим и Анатолиј Ломакин родом из Перма. Обојици новац није проблем, поготову Ломакину који је генерални директор Међународне компаније за калијум. Посланик је постао тек у августу. Ломакин је на 79. мјесту најбогатијих људи Русије, а његов иметак се процјењује на 1,2 милијарде долара.
Из Кремља подсјећају на Путинове ријечи да политичари могу да бирају. Ко хоће да остане у власти мора да буде “чист”, а ко има рачуне и некретнине у иностранству, не може међу руске политичаре и службенике државне администрације. О томе морају да размисле не само чланови парламента, већ и чланови владе и руководстава региона.
