Податак је фантастичан.
У периоду од 2001. до 2012. године наши људи из расејања су послали у Србију 34 милијарде евра.
У исто време, сва пропаганда о томе како ће нас спасити стране
инвестиције, економска политика на којој су инсистирале све
неолибералне владе, довукле су у Србију свега – 19,5 милијарди евра
директних и портфолио инвестиција.
У ту цифру улазе и све бандитске приватизације.
Штета од такве погубне политике пење се преко 100 милијарди евра.
Толико смо сви изгубили накарадном неолибералном политиком свих влада.
Ови подаци само доказују да сам био у праву када сам 2000 године, одмах после петооктобарског преврата, инсистирао на томе да грађани Србије и расејања откупе све наше компаније.
То је била оригинална идеја.
Важне компаније би остале у власништву наших грађана.
Не би било негативног ефекта у одливу девиза из државе.
Покренула би се производња и запосленост.
Наши грађани из расејања би стекли поверење у своју државу.
То би довело до великог инвестиционог таласа.
Србија се не би задуживала.
Данас би били грађани живели значајно боље.
Ништа се од тога није остварило.
Политички олош је распродао државу за мале паре само да би узели провизије.
Дугови расту.
Привреда непокренута.
Незапосленост расте.
Наши грађани имају све мање новца.
Светска криза је погодила и њихове буџете.
Долетели долари
Драгоцено време смо изгубили.
Поверење се изгубило.
Настала је општа апатија.
Равнодушност.
Безнађе.
Нема нам брзог опоравка без наших људи из расејања.
Треба нам њихово знање, радне навике и контакти.
Паре долазе саме.
Астана, 25.07.2015
Извор: Бранко Драгаш
