Спорна ратоборна политика: војна парада у Пјонгјангу (Фото Ројтерс)
Пекинг – Да је кинеско стрпљење са Северном Корејом све тање, показује и изрицање озбиљне забринутости Пекинга прошле недеље након што је Пјонгјанг појачао своју ратоборну реторику претећи да ће отићи и даље од треће нуклеарне експлозије, преноси Танјуг.
Пекинг је додуше и раније сигнализирао нерасположење и повећано незадовољство већ и тиме што је пристао на појачање санкција због децембарског лансирања ракете, изненадивши при томе посматраче својим неуобичајено чврстим ставом који је довео до критика из Пјонгјанга.
Иако се не очекује да ће Кина скроз напустити свог комунистичког савезника, изгледа да Пекинг преиспитује односе са суседом годину дана након доласка на власт новог младог вође Ким Џонг Уна. Питање је само колико ће Кина, и сама са новим лидером Си Ђинпингом, још трпети Кимову ратоборну политику.
Инсистирањем на трећој проби и поред јавних позива Пекинга да одустане, Ким као да показује презир према главном савезнику. Без обзира на то што је Кина поздравила Кимов долазак на власт после смрти оца децембра 2011. и наставила са масовном помоћи и инвестицијама, Ким као да је са два лансирања ракета и најавом нуклеарне пробе игнорисао кинески интерес за стабилним односима на Корејском полуострву.„Од почетка Кина му је пружила топлу добродошлицу и помоћ. Али ми нисмо добили захвалност. Они то третирају здраво за готово”, каже Ђин Канжонг, стручњак за међународне односе Народног универзитета у Пекингу. „Кина је покушала да му приђе, али није имала успеха и веома је разочарана”, рекао је он агенцији АП.
Пекинг, међутим, страхује од последица евентуалне кризе и пада Северне Кореје што би могло да доведе до таласа гладних избеглица, али и до уједињења Кореја и доласка јужнокорејског главног савезника САД на границу с Кином. Из тог разлога мало је вероватно да би Кина пустила Пјонгјанг сасвим низ воду чак и ако јаче притисне суседа да прекине с нуклеарном провокацијом.
С друге стране, Северна Кореја изгледа невољна да почне с реформама привреде које им је предлагао Пекинг, и то је друго трновито питање односа које се свакодневно види на пограничној реци Јалу.
Пред лунарну Нову годину на десетине севернокорејских камиона су чекали на царинску контролу у граду Дандонгу, натоварени врећама пиринча, уља за кување, јефтине електронике и других дневних потрепштина, што урушена привреда земље не може да произведе довољно за 24 милиона становника.
