Према најавама из Владе, у 2015. години очекује се поскупљење електричне енергије, гаса и појединих намирница, што ће додатно оптеретити стандард грађана. Кућни буџети су већ оптерећени због смањења зарада у јавном сектору и пензија, а поскупљења ће само продубити кризу. Због тога економисти указују да је пред нама тешка година.
Поскупљење електричне енергије у износу од 10 до 15 одсто најављено је за средину 2015. године, односно после завршетка грејне сезоне, што ће у одређеној мери ублажити последице на кућне буџете. Међутим, како ће, због штедње, одлука о смањењу зарада у јавном сектору и пензија остати на снази до 2017. године, ефекат поскупљења грађани неће моћи да избегну. Кад је реч о гасу, повећање цене осетиће се од почетка године, јер ће транзитна такса бити већа за два динара. Економисти указују да је повећање цена мера из предострожности, пошто је очигледно да реформа јавних предузећа не иде планираним током. О томе сведоче и изјаве званичника, који истичу да промене у том сектору наилазе на велике отпоре унутар самих предузећа, што може да успори процес. Међутим, поједини аналитичари сматрају да не постоји политичка воља за спровођење реформе јавних предузећа, која су годинама представљала „политички плен“ и служила за запошљавање страначких функционера, а таква ситуација је и данас. Због тога је тешко очекивати да ће се политичке странке одрећи тог важног ресурса.
„Електропривреда Србије“ и „Србијагас“ поскупљења енергената оправдавају потребом за реорганизацијом пословања. Наиме, директори тих предузећа истичу да је крајњи циљ формирање економских цена струје и гаса, што је предуслов за профитабилно пословање. То је тачно, али је у питању само део услова за побољшање пословања. Други део односи се на рационализацију трошкова, смањење броја запослених и привилегија менаџмента у виду високих примања, службених аутомобила и слично. Са реализацијом тих услова мало теже иде. Недавно се у медијима појавила вест да ЕПС издваја 1,2 милиона динара за курсеве енглеског и немачког језика за руководиоце, који, иначе, имају изузетно висока примања. Све се то дешава у години кад је ЕПС, због поплава, претрпео штету од пола милијарде евра и кад су дугови компаније достигли 800 милиона евра. „Србијагас“ је са 1,2 милијарде евра дуга рекордер међу јавним предузећима, а јавности још није познат план рационализације пословања. Имајући све то у виду, потпуно је разумљиво страховање економиста да ће приходи по основу повећања цена отићи на покриће зарада, а не за инвестиције и побољшање рада тих јавних предузећа.
Стиче се утисак да ће највећи терет кризе поднети грађани са просечним примањима, такозвана средња класа. Реч је о грађанима, чија примања су између 30 и 60 хиљада динара и који једва састављају крај с крајем. Томе у прилог иде и чињеница да код запослених у јавном сектору зараде нису смањене прогресивно, као код пензионера. То значи да државни чиновници са зарадама од 100 до 200 хиљада динара неће осетити смањење, а неће их нарочито погодити ни поскупљења. Модел „заштите“ најбогатијих видљив је и код опорезивања. Док се грађанима, који не плате порез у износу од неколико хиљада динара, уводе ригорозне казне и извршитељи им пописују имовину, у исто време, тајкуни, који држави дугују милионе евра, не сносе никакве санкције.
Биљана Блануша
Извор: Међународни радио Србија