Званична стопа незапослености је 25,5, али многи сматрају да је прешла 29 одсто и да ће достићи рекордних 30 одсто. У Србији је тренутно око 1,1 милион незапослених, а биће их још више, што је званично признала и Влада Србије.
У Буџету за 2013. пише да се не очекује повећање запослености, већ „само блажи пад запослености, од око 0,2 одсто“, што значи најмање 15.000 отказа. Како државни статистичари ретко погоде, цифра ће вероватно бити већа.
– Већина незапослених у земљи не ради дуже од годину дана, а 40 одсто радно способног становништва од 15 до 64 године престало је да тражи посао. Четвртина радно активног становништва нема посао, па није у стању да се брине о себи и својој породици – каже економиста Бошко Мијатовић.
Студија „Политике за повећање запослености и конкурентност радне снаге“, коју је финансирао УСАИД, показала је да чак две петине незапослених посао нема дуже од пет година.
– Реч је о структурној незапослености, код које су шансе за поновно запошљавање све мање. Посебно су погођени млади, који годинама не успевају да се укључе на тржиште рада и тако постају изгубљене генерације – наводи Мијатовић.
Драгољуб Рајић из Уније послодаваца каже да систем радних односа дестимулише послодавце да запошљавају раднике, фаворизује запослене на рачун незапослених, односно старије на рачун млађих, подстиче непоштовање закона, па би морао да се промени Закон о раду.
– Од 2008. затворено је 139.000 фирми, скоро свака друга, а и обим посла смањио се за 30 одсто. Измене Закона не могу донети ништа горе, зато се овај пропис мора променити – уверен је Рајић.
Продужити рад на одређено
И аналитичари у Студији УСАИД предлажу измене Закона о раду. Сугерише се продужење трајања уговора о раду на одређено време са 12 на 24 или 36 месеци, промена обрачуна минималне зараде и поједностављење процедура за отказ.
(Курир)
