ОБЕЋАО: УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СРБИ ВИШЕ НИКАДА НЕ БУДУ НАРОД КОJИ СВАКО МОЖЕ НЕКАЖЊЕНО ДА ПРОГОНИ ИЛИ ПРОГНА
- Умео је да пошаље изасланике чак у Нирнберг да са царем Фридрихом Барбаросом уговоре савез против Византије, али је исто тако знао да цару Византије Манојлу Комнину пошаље своју војску у помоћ. Његовом заслугом Косово, Зета, Травунија, Захумље, Неретвљанска област постадоше делови српске државе, оценио је Томислав Николић на скупу „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113-1216)“
- И када нас – додао је – присиљаваjу да се одрекнемо дела свог бића, оклеветани и уморни од сталне борбе, растргнути изнутра и споља, исмеjани и проглашени истовремено и издаjницима и националистима – стоjимо усправно, jер су правда и истина на нашоj страни и помажу нам да не поклекнемо
- Mожда се некима чини да смо поражени и понижени, али наша jе борба праведна, а њихови, наjчешће бедни и економски интереси нису довољни да победе српски народ, рекао је на скупу председник Србије
ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић изјавио је данас да је родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, једна од најважнијих личности у целокупној српској историји и да за нове генерације представља светионик који одређује правац очувања српске државе.
„Владавина Великог жупана Стефана Немање jе пример мудре политике каква jе потребна и данас. Искушења коjа jе имао у настоjању да обезбеди самосталност Србиjе, његова храброст и одлучност у спољноj политици, пример су да велика дела и богата заоставштина нису могући без велике личне жртве, одлучности, непоколебљивости и посвећености“, рекао jе Николић.
На скупу „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Mироточиви и српска историjа и култура (1113-1216)“, председник Србиjе подсетио jе да jе Стефан Немања, наjмлађи и наjспособниjи син властелина Завиде, био родоначелник династиjе Немањића, коjа jе створила моћну српску државу, конкурентну и самоj Византиjи.
„Када бисмо навели само ту чињеницу било би довољно за оцену да је био један од најзначајнијих владара у српској историји. Уз то, отац је светога Саве, а та два свеца су два угаона камена Српске православне цркве, чија је улога у идентитету и култури српског народа – кључна“, подвукао је Николић.
Дистанца од девет столећа, према његовим речима, довољна је да можемо да констатујемо да је Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви – једна од најважнијих личности и у целокупној српској историји.
Николић jе указао на то да jе Стефан Немања увео православље као званичну религиjу и градио цркве и манастире коjи су бисери архитектуре и фрескосликарства.
Према његовим речима, Стефан Немања jе земљу затекао подељену и разjедињену, а умео је да се избори са тешкоћама и створио jе услове за утврђивање српске државности и проширење српских граница.
„Умео jе да пошаље изасланике чак у Нирнберг да са царем Фридрихом Барбаросом уговоре савез против Византиjе, али jе исто тако знао да цару Византиjе Mаноjлу Kомнину пошаље своjу воjску ради помоћи у бици код Mириокефалона. Његовом заслугом Kосово, Зета, Tравуниjа, Захумље, Неретвљанска област постадоше делови српске државе“, навео jе Николић.
„За нове генерациjе Стефан Немања представља светионик коjи одређуjе правац очувања српске државе. Његов лични пример jе обавеза да се као наjвеће благо чува драгоцена земља коjа нам jе привремено дата на чување. Tаj аманет ниjе он оставио само своjим потомцима, већ свим Србима, за вjеки векова“, рекао jе Николић.
Председник Србиjе jе додао да jе родоначелник династиjе Немањића упозорио да народ ниjе народ без земље, да народ ниjе народ ако допусти да нема своj jезик, да народ ниjе народ без вере и љубави.
„Пред тим заветним речима, нико не може да остане равнодушан…“ рекао jе Николић.
Oн jе подсетио да jе Стефан Немања поручио да смо ми Словени могли бити jедно биће, снажни и непобедиви, али да су нас нажалост, размирице и разни интереси раздвоjили и ослабили.
Николић jе навео да jе српски владар учио да не мрзимо друге, али да чувамо своjе и цитирао великог жупана: „Jер jа вам даjем ову заповед: да љубите брат брата, не имаjући међу собом никакве злобе“.
Чак jе и његово повлачење са трона имало дубоки дипломатски и надасве државнички смисао, а силазак са власти за њега ниjе представљало никакву тешкоћу, jер за Стефана Немању световна власт jе имала смисао само ако jе у служби народа и државе, казао jе председник Србиjе.
„Своjу мисиjу служења народу и држави наставио jе потом на Светоj гори, где jе прешао у вечни покоj, са последњим речима хвале у славу Бога, у дубокоj старости 13. фебруара 1199. као монах Симеон у манастиру Хиландару, а 1208. његове су мошти пренете у манастир Студеницу, где се и сада налазе“, навео jе Николић.
Председник Србиjе jе подсетио и на речи Светог Саве коjи jе о свом оцу написао:
„Jер сам Бог зна, а ни од људи ниjе скривено колико jе био његов подвиг за нас и за људска незнања, овога блаженога мужа, господина нам и учитеља, коjи има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Jосифову добру и нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи, други му неће бити раван“.
Николић jе нагласио да jе Стефан Немања ударио темељ ономе што се касниjе препознаjе као посебна одлика српске средњовековне државе – не правни партикуларизам коjи влада у осталим државама Eвропе, већ универзалност, jединство правног система, што jе два века касниjе кулминирало доношењем Душановог законика.
„У тадашњоj Eвропи само су две државе имале jединствен правни систем: Византиjа и Србиjа“, указао jе Николић и додао да jе на спољно-политичком плану, дефинитивно окренуо правац српске државне и црквене политике према Византиjи.
„Oво jе одлука коjа jе судбински утицала на стварање идентитета какав данас постоjи код Срба“, рекао jе Николић.
Према његовим речима, Стефан Немања jе већ у време своjе световне власти био први велики задужбинар, ктитор броjних цркава и манастира, Студенице, Свете Богородице у Tоплици, Светог Георгиjа у Расу, „а од изградње његових Ђурђевих ступова рачуна се настанак Рашког стила градње сакралних обjеката“.
„Хиландар jе, по речима Светог Саве, подигао тако што jе место коjе jе било „пусто ловиште зверова“ препознао као место где треба саградити свети манастир. У идеалтипском погледу он jе први српски светитељ, он jе први коjи „заступа и штити“ полетни и jуначни српски род „на небесима“. Oд њега почиње оно укључивање Срба међу стариjе народе хришћанске васељене“, подвукао jе Николић.
Према његовим речима, девет столећа касниjе, суочени са сличним искушењима, Стефан Немања jе путоказ за вођење државе.
„И када нас присиљаваjу да се одрекнемо дела свог бића, оклеветани и уморни од сталне борбе, растргнути изнутра и споља, исмеjани и проглашени истовремено и издаjницима и националистима, стоjимо усправно, jер су правда и истина на нашоj страни и помажу нам да не поклекнемо“, рекао jе председник Николић.
„Mожда се некима чини да смо поражени и понижени, али наша jе борба праведна, а њихови, наjчешће бедни и економски интереси нису довољни да победе српски народ“, рекао jе Николић и додао да су они коjи су протутњали нашом земљом, само тренутак у нашем памћењу, а одлазили су односећи на себи проклетство наше проливене крви.
НИКОЛИЋ: Немањина владавина пример је мудре политике потребне и данас
Учинићемо све да Срби више никада не буду народ коjи свако може некажњено да прогони или прогна, поручио jе председник Србиjе на скупу „Владар, монах и светитељ: Стефан Немања – преподобни Симеон Mироточиви и српска историjа и култура (1113-1216)“, одржаном у Ректората Универзитета у Београду.
Танјуг
Извор: Факти.рс
