Некадашњи голман Партизана Кипранин Николас Аспрогенис тврди да су “црно-бели” тражили од њега да намешта мечеве!!!
У интревјуу за портал Спорт26, Аспрогенис открива фрапантне чињенице о малверзацијама и покушајима намештања због којих је морао да напусти београдски клуб. Овом изјавом Кипранин је додатно распалио приче о намештању утакмица широм Европе, па и у нашој земљи.
Аспрогенис је у Хумску стигао 2004. са само 18 година и за три године је уписао 17 наступа на голу “црно-белих”. После одласка из Партизана није имао много среће у каријери, а играо је за клубове из домовине: Омонију, Арис Лимасол, Анортозис, Пафос и Етникос из Ахне. Ипак, у Београду је остао познат и као “краљ сплавова”.
– Вратио сам се на Кипар пошто сам видео да у Србији фудбал преузима мафија. Није битно колико си добар него какву комбинацију имаш. Криминал је завладао фудбалом и решио сам да се склоним од притисака. Ништа у животу нисам радио због пара, а фудбал сам играо само из љубави – почиње причу Аспрогенис.
Он потврђује да у фудбалу и те како има закулисаних радњи.
– Стао сам на гол Партизана са 19-20 година и одмах сам имао велики ванфудбалски притисак. Звали су ме неки мафијаши телефоном пред мечеве и нудили паре за наместим утакмицу. Чуло се с друге стране жице: ‘Еј, мали, даћемо ти 5.000 евра да пустиш гол.’ Није то могло… Смучило ми се се све то, морао сам да одем – искрен је Аспрогенис.
Тренутно је без клуба, али каже да још не планира да заврши каријеру, јер се помало бави и менаџерским послом.
– Нисам пензионер, мада с пет-шест килограма вишка изгледам као да сам оставио фудбал. Тренутно сам без клуба, али нисам дигао руке од брањења. Напротив, спреман сам да браним још десетак година на високом нивоу. Фудбал је мој живот, поред породице и двомесечног сина Јоргоса. А што се тиче менаџерисања, то је само делимично истина. Пријатељима сређујем ангажмане, али још не узимам паре. Значи да сам полуменаџер – кроз смех каже Никос, па наставља:
– Србија је моја земља и баш је волим. Кад долазим у Београд, не идем у госте, него у своју кућу. Тамо сам се формирао као човек, доживео много лепих тренутака, афирмисао као голман… Живео сам као цар у Београду, дружио се, излазио, јурио девојке… Сад сам пред женидбом, па се само сећам београдских дани и ноћи – носталгичан је Аспрогенис.
И НА КИПРУ МУ НУДИЛИ ДА НАМЕШТА
Кад се вратио на Кипар, доживео је сличне притиске онима из Србије.
– Из Партизана сам отишао у Анартозис, где сам био у другом плану, пошто сам клинац. Био сам на позајмици у Арису и Анартозису, где нису поштовали мој уговор, да бих на крају стигао у Пафос. Тамо сам почео да браним, али сам решио да одем када су ми челници клуба рекли да намерно пустим да ми противници дају гол. Када сам то чуо, спаковао сам ствари и отишао – сведочи Аспрогенис.
МИЉЕНИК БЈЕКОВИЋА, КРАЉ СПЛАВОВА
Док је био у Београду, причало се да је миљеник Ненада Бјековића, због пословних односа спортског директора и Николасовог оца.
– Знају се Бјековић и мој отац, али то нема везе. Није могао Ненад да стане на гол уместо мене. За три године променио сам четири тренера и код свих сам добијао шансу. Шансу ми је прво дао Ребер, а најгоре је било када је командовао Јешић. Није могао да ме види очима, али и код њега сам бранио. Била је жестока конкренција. Стигао је Ивица Краљ који ми је био као ћале, па Пантић, Јовшић… –
Док је живео у Београду, Николас је обожавао да излази по београдским клубовима и сплавовима.
– Баш се излазило, али се то није много одражавало на рад у клубу. Било смо млади и било је јако важно коју девојку водимо у град, па онда кући. Младост-лудост… Тада је то било нормално. Одлично друштво Смиљанића, Перендије, Веселиновића… Још увек се чујем с њима. Кажу да сам имао више успеха него они код “риба”, али то је због браде. Мислиле су да сам старији – каже кроз смех на крају Аспрогенис.
(Telegraf.rs / Izvor: Sport26)
