Зашто четири речи: МОЛИМ, ХВАЛА, ОПРОСТИ и ИЗВИНИ, ми Срби, ретко користимо у свом свакодневном говору, не знам.
Али да сам то приметио, јесам.
Е, сад ће се многи наћи и питати, ма какве везе имају те четири речи са нама Србима, кад ми имамо безброј других проблема, који нам загорчавају живот.
У реду, са тиме се слажем, али, зар и у самој речи, није заметнут проблем или његово решење, зар реч не убија, али исто тако и лечи, зар реч не пали рат, али га исто тако и гаси, зар реч не почиње свађу, али је исто тако и прекида, зар реч не производи љубав, али је исто тако и разара.
И баш ради тога сам се и дохватио, и издвојио, само ове четири и те како свемогуће речи: молим, хвала, опрости и извини.?! Јер ми, их, веома ретко користимо у нашем свакодневном говору и животу. И зато ћу навести, неколико примера:
„Да ли би ми донео, Чашу воде.?!” (молба, а не наредба).
„Баш ти хвала, што си ми придржао кишобран”,
„Можеш ли ми опростити, што сам те слагао”.?!
„Ја бих ти се извинуо, за причињену штету”.
А ови примјери су одабрани, да бих само приказао, како би то функционисало, ако би смо ове четири речи, изговарали у свакодневном живљењу и обраћању, једних према другима, деце према родитељима и обратно, самих супружника, или унутар породице, или круга познаника, другара или пријатеља, радних колега, или случајних пролазника. А пошто их, те четири чаробне речи, ретко кад користимо, ваљда мислећи, ако их, изговоримо, да тога тренутка себе доводимо у понижавајућа положај у односу на онога, коме смо их упутили, односно изговорили. Што је тотална грешка, будалаштина, непросвјећеност и некултура, како нас свих, тако и оних, који су нас учили и одгајали.
Јер ко је тај, ко не воли, да се према њему, свако односи фино, љубазно, милостиво, коректно и културно, тај је луд, болестан, некултуран, непросвећен, необразован, а поред побројаног, он је и агресиван и деструктиван. И тај уопште не зна, шта је лепота речи, какво она значење, учинак и дејство има.
Е, зато ове четири речи и издвојих, не само ради њихове лепоте, благости, и умиљатости, већ и свемоћи, која и најтрвђа срца отвара и разгаљује, И не само то, већ ове, четири речи: молим, хвала, опрости и извини, усмеравају и подстичу нашу савјест, ка добром.
Лепа реч и најтрвђа срца отвара / Слика са странице: АУ ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА!
А ко ДОБРО, не воли, или не жели, тај ове четири речи, неће ни даље изговарати, нити употребљавати. А онај, ко их изговори, неће за то никоме ништа платити, али зато хоће, и то веома брзо, њихово дејство увидјети и осјетити.
С поштовањем, моја маленкост, Милосав Миле Кнежевић, српски песник за децу и одрасле.
Извор: Милосав Миле Кнежевић
