Могућност која се не сме пропустити – западни политичари једнодушно оцењују преговоре који ће бити одржани у Москви. Тако је предстојећи сусрет назвала главни дипломата ЕУ Кетрин Ештон – али и изјаве канцелара Немачке Меркел по смислу се не разликују.
26. августа председници Русије, Белорусије и Казахстана састали су се са три европска комесара и украјинским лидером. Посматрачи узимају у обзир богато искуство Украјине (па и ЕУ) у области поштовања међународних обавеза – тако да резултате преговора очекују са сасвим оправданом скепсом.
Западни медији уочи минског сусрета по навици усијавају атмосферу. Према мишљењу британског Гардијана, преговори ће бити сложени: крива је наравно Русија, која је „самовољно“, по речима аутора, упутила хуманитарни конвој становницима Донбаса. Украјински новинари у антируском старању, наравно, превазишли су своје европске колеге. Они уз то представљају Петра Порошенка као миротворца. Који у Минску „намерава да се договори о миру, пошто је цео свет уморан од рата“. Прави смисао изјава украјинског председника открива се у другом делу овог цитата. Према речима Поршенка, он ће „позвати Москву да покупи терористе из Украјине“. У стварности, не оној коју је измислио Кијев и где против њега ратује Русија, то значи да Москва треба да извезе из Донбаса све становнике које украјинска армија већ неколико месеци безуспешно покушава да уништи. Али изјаве украјинских власти, као и њихових западних партнера имају мало заједничког са реалношћу, истиче директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.
Мантре о миру, о достизању слоге – и наставак масовног убијања цивила. Нажалост, политика западноевропских партнера своди се на повлађивање неонацистима у Кијеву, вербалну подршку режима Порошенка: новац не дати, али обећати, ратоборну реторику и претње санкцијама. Чије последице бивају много осетљивије за саму Западну Европу.
Експерт је уверен: када би Кијев у суштини хтео да нађе излаз из настале ситуације, коју је он и створио, за почетак требало би да прекине војна дејства на југоистоку. Затим да повуче све формације под контролом Кијева са територије Доњецке и Луганске републике. И тек онда преговори имају смисао: у противном све ове мантре само су празне речи.
Ипак, Русија је верна својим принципима: искористити најмању, чак хипотетичку могућност да се обустави крвопролиће. И нада да ће здрав смисао превладати ипак остаје, сматра директор Међународног института за најновије државе Алексеј Мартинов.
Никакви практични кораци за прекид грађанског рата који је започет у Украјини се не виде. И у том смислу постоји одређени скептицизам. Зато што смо видели већ неколико пута како, преузимајући на себе одређене обавезе. они људи који данас контролишу власт у Украјини, нису испунили ништа. Али нада постоји – и ради ове наде ми идемо на ове преговоре. Читав свет очекује да ово крвопролиће буде заустављено.
Ангела Меркел је ових дана успела да одлети у Кијев, подржи Петра Порошенка. На конференцији за штампу немачки канцелар је изразила наду да ће учесницима преговора поћи за руком да нађу решење које ће одговарати свим странама у конфликту на истоку земље. Мада, по мишљењу аналитичара, тражење таквог решења без учешћа представника самопроглашених република Југоистока није ништа друго до формалност.
© Photo: RIA Novosti/Michael Klimentyev
Састанак у формату Царински савез – ЕУ – Украјина биће одржан у Минску 26. августа. Земље Царинског савеза представљају председници Русије, Белорусије и Казахстана – Владимир Путин, Александар Лукашенко и Нурсултан Назарбајев. Украјинског лидера ће повести са собом његови „старији пријатељи“ – врховни представник ЕУ за спољне послове Кетрин Ештон, и два европска комесара: за енергетику Гинтер Етингер и за трговину Карел де Гихт. Јер осим ситуације у Украјини треба размотрити и руски одговор на европске санкције. Па и перспектива да се зими смрзавају без руског гаса за европљане није баш привлачна.
Извор: Глас Русије
