УКРАЈИНСКИ ГАРДИСТИ МУ ЗАМАЛО ПУЦАЛИ У ГЛАВУ, КИЈЕВСКА ХУНТА МУ ЗАБРАНИЛА УЛАЗАК У ЗЕМЉУ У НАРЕДНЕ ТРИ ГОДИНЕ
- ГРЕМ ФИЛИПС: Једном на аеродрому у Краматорску са возачем Мишом сам ишао пољем према украјинским војницима. На половини пута Миша је рекао: „Ја те волим Грем, али имам жену и дете” – и окренуо назад. Након 200 метара већ сам клечао пред украјинским војницима који су у мене уперили пушке и саопштили да ће ме упуцати…
- Украјина ме, иако сам купио стан у Одеси, третира као непријатеља и то ме вређа. Али, можда ја нисам непријатељ Украјине, већ смао евромајдана?
- Како су људи могли да помисле да ће насиље створити „бољу Украјину”? Како су Украјинци могли бити толико наивни?
- Како су САД и ЕУ толико снажно могле манипулисати Украјином?
- То ме шокира. Шокирју ме и украјински војници који су поверовали тој пропаганди, у то да воде „борбе против руских терориста” и што их због тога заиста желе убијати
ПОРТПАРОЛ организације за заштиту људских права Human Rights Watch поново је Исток Украјине назвао „клопком за новинаре”.
На списку репортера који су страдали само зато што су радили свој посао, налази се и британски новинар фрилансер руске глобалне телевизије на енглеском језику Грем Филипс.
Њега је 22. јула ухапсила украјинска армија. Привели су га када је заједно са локалним новинаром по имену Вадим пошао на снимање у близини доњецког аеродрома.
Према речима Филипса, његовог колегу су претукли, а њега изложили небројеним испитивањима. На крају су му одузели ствари, кола и новац, а 26. јула депортовали у Пољску, забранивши му да на територију Украјине улази три године.
Индикативно је да Филипса украјинске власти не приводе први пут. Њега је у мају привела Национална гарда и предала украјинским специјалним службама.
Сарадник по уговору Russia today Грем Филипс у интервјуу за московски лист ВЗГЉАД, рекао је да ће се поново вратити у Украјину после депортације.
ВЗГЉАД: Грем, поред епизоде везане за ваше хапшење 22. јула, да ли је било сличних случајева када сте ви или, рецимо, ваши камермани морали да радите у условима посебног ризика?
Филипс: Немам свог камермана, сам снимам, али постоје људи који ми помажу. Они обично у последњем моменту одлуче да ли је нешто за њих исувише опасно. Сећам се: једном на аеродрому у Краматорску са возачем Мишом сам ишао пољем према украјинским војницима. На половини пута Миша је рекао: „Ја те волим Грем, али имам жену и дете” – и окренуо назад. Након 200 метара већ сам клечао пред украјинским војницима који су у мене уперили пушке и саопштили да ће ме упуцати…
Увек разумем људе кад одлуче да се врате. Најгоре би ми било да нанесем штету неком другом тиме што сам их довео у опасну ситуацију. Зато се трудим да увек будем поштен и да упозорим на могуће ризике.
ВЗГЉАД: После депортације тужили сте власти у Кијеву?
Филипс: Наравно да нисам срећан због те забране, желим да се вратим на посао у Украјину. Али, то заиста није била права забрана. Нису ми дали никакав документ, нису ми ставили никакав печат у пасош. Консултовао сам се са стручњацима у Лондону и они су ми рекли да је забрана незаконита – а да је Украјина прекршила сва правила понашања. Британске власти подржавају мој став. Али, како можете да се жалите на нешто што не постоји?
С друге стране, мислим да то није права забрана. Украјинске власти знају да желим да се вратим. Оне једноставно желе да својим војницима дају повод да ме убију и да не изгубе подршку Вашингтона (желе да могу да кажу – „у сваком случају, он је имао забрану”). Замислите да ме украјински војник убије. Или ће ме препознати на први поглед или преко Гугла, јер готово сваки војник има интернет у мобилном телефону… Зато је „забрана” добар повод да ме убију.
ВЗГЉАД: Можете се вратити на територију ДНР без знања украјинских власти? То јест преко оних граничних прелаза које контролишу устаници?
Филипс: Наравно да желим, али руководство телевизије је против. Оно се брине за моју безбедност и засад ми забрањује да радим у Украјини. Мислим да је то добар став једне респектибилне телевизије. Тренутно радим у Ростову, овде се догађа много интересантних ствари… Али, заиста желим да се вратим.
ВЗГЉАД: Зашто сте се преселили у Украјину још пре рата?
Филипс: У Украјини је био мир, људи су имали добар међусобни однос, могли су да буду Украјинци, као и Руси, без скандала. Купио сам стан у Одеси, јер сам волео ту комбинацију украјинске и руске културе… Ево, већ четири месеца нисам био код куће, а још су ми забранили да у земљу уђем у наредне три године, чак ми је и Одеса сада прави кошмар.
Украјина ме третира као непријатеља и то ме вређа. Али, можда ја нисам непријатељ Украјине, већ смао евромајдана?
Како су људи могли да помисле да ће насиље створити „бољу Украјину”? Како су Украјинци могли бити толико наивни?
Како су САД и ЕУ толико снажно могле манипулисати Украјином?
То ме шокира. Шокирју ме и украјински војници који су поверовали тој пропаганди, у то да воде „борбе против руских терориста” и што их због тога заиста желе убијати. Мушкарци који сада пуцају једни на друге, могли су се међусобно частити пивом.
Грем Филипс
ВЗГЉАД: На основу истраживања сајта Everything PR, ви сте постали најутицајнији аутор у једној недељи маја на „Твитеру”. Тада сте извештавали о догађајима у Украјини. Према рејтингу цитирања блогера компанија „Медијалогија” тврди да сте у мају били један од најцитиранијих блогера у руским медијима. Тренутно ваш Твитер има више од 15 хиљада пријатеља, исто толико има и ваш канал на YouТube. Да ли вам често прете у блогосфери?
Филипс: Неки ме мрзе, неки – желећи да ме заплаше – понекад шаљу десетине порука дневно. Али, то ми се допада, чак их некада провоцирам.
Постоје различите ситуације због којих користим Твитер. За време „радног дана”, све мора бити јасно, а на мом Твитеру морају бити само чињенице. Када не радим, понекад допуштам себи иронију и шале. Твитер је за мене интерактивни процес, волим повратну спрегу.
Наравно да постоји и озбиљна страна. На десетине пута су ми претили смрћу. Због тога сам захвалан Твитеру – боље је да знате ако вас неко жели убити!
Немам ништа против да постоје моји лажни налози, већ их је било четири или пет. Али, ако налог каже да сам то баш ја, онда је то сасвим друга ствар, онда се жалим администрацији Твитера. На претње смрћу и увреде се не жалим јер верујем у слободу речи.
Превео: Горан ШИМПРАГА
Извор: Факти.рс
