Средњевековни град Козник спада међу неколико најочуванијих средњевековних утврђења на подручју Србије. Град је у рушевинама, али на основу научних анализа, могуће је врло прецизно утврдити његов изглед од 14. века па надаље. Иако се претпоставља да је Козник био активно утврђење још за време Келта и Римљана, остаци који су данас очувани углавном припадају 14. веку и падају у време криза које настају продирањем Турака на Балкан што је довело до фортификацијских радова на многим утврђењима, што је на Кознику несумњиво и видљиво. Зна се поуздано да је у време Лазара Хребељановића Козник био град у коме је он често боравио а касније за време његовог наследника Стефана Лазаревића био у поседу његовог челника Радича Поступовића, у народној песми опеваног као Облачић Раде и Рајко од Расине, и то је прва историјска личност везана за ову тврђаву јер је поред Козника имао више десетина села у свом феуду и истакао се градећи цркве, пре свега Милентију, манастир испод Козника у долини Башицке реке. Милентија је релативно добро очувана и била је врло раскошна, то потврђују ископавања који су вршени на овом локалитету. Била је, за то време, раскошно грађена о чему говоре многобројни фрагменти камене пластике који се чувају у Народном музеју у Крушевцу. Радич је несумњиво радио на утврђивању и доградњи Козника јер је живео и у време деспота Ђурђа Бранковића и његове жене Јерине када се у Србији годинама даноноћно радило на обнови и градњи нових тврђава, као на пример највеће тврђаве тог времена, Смедерева. Велики кулуци наметнути на народ опевани су у многим песмама, а деспотица Јерина сматрана је главним кривцем за велике патње које је народ трпео. То је свакако разлог да Козник има и друго име и у Жупи је познат и као Јеринин град, а многе легенде сачуване у народу овог краја говоре несумњиво о томе да се тада на Кознику много радило односно да му је дат изузетан значај као утврђењу које је требало да одигра кључну улогу у одбрани овог простора.
„Проклета Јерина“ је каже се у легендама, завела такав кулук да су и животиње биле ангажоване за извлачење материјала, камена и другога на овај тешко приступачан вис. И козе су биле коришћене за изношење грађевинског материјала, па је због тога, према народном предању, овај град назван Козник. Народна песма каже да је и у крави теле замукало а у кози јаре провречело. Силна Јерина је по предању зајазила Расину на месту званом Скачак, тако да је била поплављена пловна долина Расине према Плешу све до Митровог Поља, како би уживала у купању и вожњи на лађама.
Сам град Козник изграђен је на једној врло стрмој планинског коси, огранку Копаоника на 922m надморске висине и спада у највиша средњевековна утврђења. Само узвишење представља централни део некадашње тврђаве и данас је сасвим добро очувано неколико кула од укупно 7 у централном делу. Најбоље очувана је Донжон кула на северној страни према Грчаку у непосредној близини улазних врата у Козник. Поред тога одлично је очувана јужна кула и нешто боље северозападна кула према Плешу. Темељи осталих кула које су порушене су видљиви тако да се данас располаже са врло поузданом основом централног градског утврђења нарочито после вишегодишњих археолошких радова које је изводио Завод за заштиту споменика културе у Краљеву. Захваљујући археолошким радовима је утврђено да је унутар тврђаве била црква мањих размера али врло богато исликана са сачуваним архитектонским фрагментима. Унутар града откривено је 4 бунара који и данас имају питку воду, одакле се град снабдевао водом у време опсада које су вршене у ратним епохама. Испод централног градског утврђења простирало се подграђе према јужној страни и захватило је више хектара површине са јаким извором воде које је и данас у функцији и преуређено је као чесма. Остало је нешто од градских зидина јер је подграђе било слабије утврђено а на терену који је данас претворен у њиве и пашњаке видљиве су многобројне закопине некадашњих зграда. То су вероватно биле трговине, занатске радионице и друго што је било у функцији града. Козник је изузетно значајна стратешка тачка са које се контролисао највећи део Жупе и долине Расине и приступном путу од Карауле према Грчаку. Град је видљив са подручја Жупе са разних тачака што такође на свој начин говори да је Козник не само стратешка тачка, војна фортификација, већ и значајан жупни град одакле су феудалци господарили својим феудалним поседима на овом простору, посебно у виноградарској Жупи која је и тада имала поред других обавеза и обавезу да град снабдева вином.
Падом Србије под Турке и Козник је дошао у посед Турака и играо исту улогу ради обезбеђења турског господства на овом простору. О томе има и писаних података посебно из турских извора, јер чувени турски путописац Хаџи Калифа каже измећу осталога: „Кузник град и село 19 дана хода од Цариграда, центар је кадилука“. Дакле поред војне имало је и судску функцију јер у њему је седео кадија који је судио у кадилуку који је био посебна судска административна јединица, а на свој начин говори о значају Козника у периоду Турске владавине. На основу турских података, сазнаје се да је град увек имао посаду која је бројала више од стотину војника, наоружан топовима, а градом је командовао диздар, заповедник града.
Плакат за манигестацију „КОЗНИК ГРАД ВИТЕЗОВА“ је ћириличан!
Поред града данас пролази одличан асфалтни пут који се у Грчаку рачва према Јошаничкој и Врњачкој Бањи а у Ботурићима према Брусу и Александровцу од кога је удаљен 11км.
Манифестација КОЗНИК ГРАД ВИТЕЗОВА одржаће се у суботу 09.августа 2014. године од 17 до 20х на средњовековном граду Кознику. Покровитељи манифестације: Општине Алекасндровац и Брус
Извор: Завичајни музеј Жупа,САНУ. ТО Александровац
