Због међусобних санкција не страдају само они према којима се санкције уводе, већ и они који их уводе. Очигледно је, на пример, да Европи која зависи од руског гаса ланчана реакција и противсанкције нису потребне и да ће увозне царине на украјинске производе поспешити инфлацију у Русији. Међутим, могу настрадати и оне земље које, наизглед, немају никакве везе с оним што се дешава у Доњецку и Луганску. ММФ у свом најновијем реферату о секундарним ефектима у светској економији (2014 SpilloverReport)(http://www.imf.org/external/np/pp/eng/2014/062514.pdf)наводи земље које може да погоди руска и украјинска геополитика.
„Геополитичка напетост у Русији и у Украјини може представљати значајан извор секундарних ефеката. Услед недавних потреса раст (економије – ред.) и у Русији и у Украјини ће бити испод некадашњих очекивања, што ће довести до широких негативних ефеката по регион ЗНД,“ – каже се у реферату фонда.
Највећи ефекат на економију могу имати озбиљни поремећаји у производњи или транспорту природног гаса, сирове нафте, а у мањој мери – кукуруза и пшенице, сматрају стручњаци ММФ.
Засад се последице напетости осећају само у Русији и у Украјини, а тржишта Европе слабо реагују на ове догађаје, наводе стручњаци фонда. „Ипак, екскалација напетости путем појачаних санкција може довести до значајнијих ефеката у целој Европи, Централној Азији и ван њихових граница. Ови ефекти могу имати снажан утицај на сировинска и финансијска тржишта,“ – каже се у реферату.
Дакле, које ће земље, по мишљењу ММФ у већој мери настрадати услед санкција према Русији?
Потрошачи обојених метала
Потенцијални пад извоза метала одмах ће се осетити на тржиштима пошто Русија заузима 40% светског тржишта паладијума, до 14% светског тржишта никла, 13% тржишта платине и 8% алуминијума, пишу аутори реферата. Они наводе да су цене паладијума и никла већ порасле за око 10% након придруживања Крима Русији и санкција које су затим уследиле.
Потрошачи нафте и гаса
Иако Русији припада више од 10% светске производње сирове нафте, цена црног злата је прилично стабилна у последње време, чак и поред геополитичких потреса, истичу стручњаци ММФ. Међутим, не може се потпуно искључити раст цена у будућности.
Русија испоручује око једне трећине плавог горива које се користи у ЕУ и еветуално смањење испорука гаса из Русије у Европу по оценама ММФ представља „значајан“ ризик.
Банке – повериоци Русије
Проблеме руских поверилаца највише ће осетити аустријске банке. Такође су прилично рањиве француске, италијанске и шведске кредитне организације, додају у ММФ. Имајући у виду да је европски финансијски сектор повезан с целим светом, контраиндикације могу захватити и сасвим далеке стране земље.
Трговински партнери
Негативне последице, по оцени фонда, могу се дотаћи земаља у којима је увоз из Русије већи од 5% БДП. То су балтичке земље, Бугарска, Финска и Словачка, као и Белорусија, Молдавија, Туркменистан, Украјина и Узбекистан.
По оцени фонда, ово ће негативно утицати на земље у којима уплате које се из Русије шаљу рођацима износе 8% БДП или више. То су Јерменија, Киргистан, Молдавија и Таџикистан.
Меке руских туриста
Руски туризам игра велику улогу у економији Бугарске, Кипра и Црне Горе, сматра се у ММФ. Због пораста курса рубље и нестабилне економске ситуације становници Русије већ мање путују у иностранство, што су већ осетиле земље ЕУ, а посебно Чешка.
Примаоци инвестиција
Капитална улагања из Русије премашују 5% БДП у Белорусији, Бугарској, Молдавији и Црној Гори. Од Русије такође зависе финансијски центри Кипра и Луксембурга.
Ако се појаве проблеми с изградњом „Јужног тока“ без инвестиција могу остати земље кроз које гасовод треба да прође То су Бугарска, Мађарска и Србија.
© Илустрација – Глас Русије
Ланци испорука
Бугарска, Словачка и Финска већи део додате вредности остварују од производа који се увозе из Русије. Ово се пре свега односи на металургију и хемијску индустрију, као и на текстилну производњу, прераду дрвета, машиноградњу, производњу оптике, електронике и опреме за саобраћај.
Извор: Глас Русије
