Био пун или млад, земљин најближи сусјед у космосу још увијек представља енигму ма колико нам се чинио познатим.
У студији објављеној у часопису „Nature“ тим америчких истраживача дао је објашњење о томе зашто Земљин природни сателит није саврешено сферног облика.
Наиме, мјесец није округао, већ више јајаст.
Група научника са Калифорнијског Универзитета, предвођена Ијаном Гарик-Бетелом, тврди да је мјесечев необичан изглед посљедица плимских сила Земље које су утицале на Мјесец током његовог „детињства“, прије 4,4 милијарди година.
Сунчев систем се формирао прије око 4,5 милијарди година. Према данас општеприхваћеном моделу, Мјесец је настао када је стијена величине Марса ударила у тек формирану Земљу.
Научници истичу да је под дејством плимских сила Земље, која је тада била много ближа Мјесецу, дошло до неуједначеног загријавања мјесечеве коре, усљед чега је земљин сателит добио благо издужен облик.
Касније, док се хладио, исте силе су деформисале спољни мјесечев слој, стварајући задебљања на нама видљивој страни Мјесеца, као и на његовој скривеној страни.
Те силе су, такође, синхронизовале ротацију Мјесеца и његову револуцију око Земље, тако да са Земље видимо увијек исту мјесечеву страну.
Мјесец
До ових закључака истраживачи су дошли анализом мјесечеве топографије, тако што су апстраховали његове широке кратере, који су настали касније.
Амерички астрофизичар је објаснио за АФП да је студија била инспирисана процесима на Европи, Јупитеровом сателиту који испод ледене површине крије течни океан.
Извор: РТРС
