Научник је волио и поштовао српску народну књижевност и напамет рецитовао Змаја, али и Пушкина, Дантеа и Гетеа.
О Николи Тесли углавном се говори као о човјеку сасвим преданом науци чији је цео живот била физика, али да се у томе често претјерује свједоче бројни извори о његовом живом интересовању за књижевност, као уосталом и његово писмо Јовану Јовановићу Змају, које је однедавно изложено у Народној библиотеци Србије.
Оригинал који српска јавност може да погледа у наредних мјесец дана открива поетску страну великог физичара. Овим писмом, Тесла је обавијестио Змаја да ће његове пјесме превести на енглески језик и објавити их у САД.
Преписка из 1894. открива да је Тесла тражио помоћ поете Роберта Џонсона да заједно Змаја представе америчким читаоцима. Писмо, сада доступно јавности у Србији, настало је под утиском Теслиног јединог и кратког боравка у Београду 1892, када му је Змај на свечаном пријему прочитао своју пјесму добродошлице „Поздрав Николи Тесли”, пише Политика.
У Музеју Николе Тесле у Београду кажу да је Тесла био велики љубитељ српске и свјетске књижевности.
– Он је напамет знао дјела Гетеа, Бодлера и Бајрона. Наизуст је знао цијелог „Фауста”– каже кустос овог музеја Братислав Стојиљковић, и додаје:
– Осим са Змајем, дописивао се и Лазом Костићем. Иако је оригинал писма у НБС, Музеј Николе Тесле чува изворе о Теслином занимању за литературу.
Стојиљковић је 2002. приредио изложбу „Никола Тесла у Београду 1892”, која је обрађивала непуни 31 сат, колико је научник провео у српској престоници. Тадашња изложба и пропратни текст кустоса значајни су за актуелну поставку у НБС, јер осветљавају сусрет који је нешто касније довео до сарадње.
– Змај је тада први пут у животу прочитао сопствене стихове – додаје Стојиљковић.
Захваљујући Џонсону, Тесла је усппо да у „Центурy магазине”, 1894. године, објави преводе неких Змајевих пјесама, као и текст о српском аутору. Он је, између осталог, у овом чланку писао: „Змајеве пјесме су толико суштински српске да изгледа готово немогуће да се оне преведу на други језик. По оштрој сатири без волтеровског отрова, по добронамерном и спонтаном хумору, по финоћи и дубини израза, оне су изванредне.”
Тесла у овом чланку пише да су „Срби били изванредни у народном пјесништву”, као и да је Гете српске народне пјесме „сматрао дораслим најфинијим производима Грка и Римљана”.
Академик Васо Милинчевић највише је писао о томе колико је „творац револуционарне ере у електротехници” био одушевљен лепом речју и паметним мислима. Милинчевић у раду „Никола Тесла и књижевност” истиче да је Тесла одлично познавао „Горски вијенац” и поезију Змаја и Војислава Илића, као и Дантеову „Божанствену комедију”, Шекспировог „Хамлета” и Пушкиновог „Евгенија Оњегина”, све рецитујући у оригиналу.
Најзанимљивије је, међутим, што Милинчевић проналази да су се Теслина генијалност за природне науке и његова наклоност ка књижевности умногоме преплитали. Он чак сматра да је научников дар за физику био „инспирисан поезијом”, јер је Тесла идеју о ротационом магнетном пољу добио захваљујући познавању Гетеових стихова. Физичар је и сам писао да је дуго осјећао да је близу рјешења за ротационо поље, али да му је потпуна и јасна идеја синула тек када је шетајући се са пријатељем у Будимпешти почео да рецитује „Пролог” из „Фауста”.
Пријатељ Марка Твена
Када је Тесла послије ниже реалне гимназије пао у постељу тешко болестан, желио је да се окружи књигама, али му је отац забранио да превише чита. Ипак, дозволио му је да се упозна са раним радовима Марка Твена, који ће 25 година касније бити чест гост Теслине лабораторије у САД.
Тесла је волио да прочита сва дјела једног аутора. Када је почео да чита Волтера, сазнао је да за сто томова списа штампаних ситним слогом „које је тај монструм написао испијајући 72 шоље црне кафе дневно. Морао сам то савладати, али кад сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао:’Никад више!’”
