Либор Роучек, извештач Европског парламента за Хрватску подсетио је да се на попису из 2011. 35 одсто становника Вуковара изјаснило као Срби, и нагласио да се њихова права, као и права осталих мањина у свакој другој европској земљи, морају поштовати.
Представници Европске комисије саопштили су поводом протестног скупа против увођења ћирилице у Вуковару, да су права мањина један од основа Европске уније и да морају да важе и у Вуковару.
Из седишта ЕУ у Бриселу наглашавају да су владавина права и помирење принципи на којима је заснована ЕУ и да тога морају бити свесни сви на европском континенту, како грађани који то морају да поштују, тако и власт која то мора да спроводи, пренели су хрватски медији.
Петер Стано, портпарол европског комесара за проширење Штефана Филеа, изјавио је за Дојче веле да ако закони постоје, морају бити испошовани.
“За регион је специфична потреба за помирењем и добрим односима, не само са суседима већ и са мањинама у земљи. То су два важна принципа која морају да се имају на уму нарочито кад се ради о осетљивим питањима као што је оно у Вуковару”, изјавио је Стано.
“Поштовање владавине права тиче се свих. Само чланство у ЕУ служи да се то обезбеди, јер је то урезано у наше законодавство и функционисање ЕУ. Сви морају тога да буду свесни и тако да се понашају”, изјавио је Стано.
Либор Роучек, извештач Европског парламента за Хрватску подсетио је да се на попису из 2011. 35 одсто становника Вуковара изјаснило као Срби, и нагласио да се њихова права, као и права осталих мањина у свакој другој европској земљи, морају поштовати.
Реагујући на изјаве о могућем мењању уставног закона ако се садашња решења не примењују, Роучек је рекао да не би саветовао мењање уставног закона.
“Хрватски закони су фер и добри, а ситуација у Вуковару је осетљива јер се људи добро сећају шта се догодило током рата. Али у интересу Хрватске, Србије и суседа јесте да се ради на помирењу и да се не гледа у прошлост већ у будућност”, рекао је Роучек.
У Европском парламенту истичу да се право двојезичности у неким земљама користи чак и у случајевима са пет или седам процената заступљености мањинског становништва на неком подручју.
И што се Хрватске тиче, то се право примењује. Како уставни закон предвиђа коришћење мањинског језика и писма тамо где је припадника мањине више од трећине у укупном становништву, постоје италијански натписи у неким местима у Истри или чешки натписи у Дарувару.
У неким општинама на истоку Хрватске као што су Ердут, Борово или Трпиња постоје и натписи улица и осталих институција на српском, а табли с два писма има и на општинским зградама у неким другим деловима Хрватске.
С друге стране, ниједно од тих места нема табле с именом и на ћирилици јер је то у надлежности државе, односно предузећа “Хрватске цесте”.
Коначно, ЕУ упозорава да и Вуковар и цео регион имају високу стопу незапослености и тешку економску ситуацију, па позива сви да првенствено раде на стимулацији економије и решавању социјалних проблема.
Да је поправљање те ситуације приоритет за град, слаже се и председник заједничког већа општина и посланик Самосталне демократске српске странке Драган Црногорац.
“Знам да се велик број грађана Вуковара питање ћирилице није прво. Прво питање је посао. Они који долазе из других градова и средина не постављају питања да ли грађани Вуковара имају где да раде и од чега да живе”, рекао је Црногорац и подсетио да је у задњих 10 година 5.000 грађана Вуковара иселило због лоше економске ситуације, па би за 10-ак година у време наредног пописа тај број могао бити још већи.
Делегација Европске уније у Хрватској такође је реаговала на натезање око увођења ћирилице као службеног писма у Вуковар.
“ЕУ нарочиту пажњу посвећује владавини права и заштити националних мањина, а у прошлости је Европска комисија наглашавала напредак који је Хрватска постигла у тим подручјима. Закони се морају спроводити у дело, а Хрватска треба да настави да негује дух толеранције према мањинама”, истиче се из делегације.
“У том контексту, мирна реинтеграција Вуковара, у коме хрватски грађани и хрватске и српске националности заједно живе, може се посматрати као успешна прича у случају решавања сукоба у региону”, наводи се у саопштењу делегације ЕУ у Загребу.
Током дана и министар управе Арсен Баук најавио је да у процесу увођења ћирилице у делу који је у надлежности државе нема одлагања.
