Њих није слала држава, ни некаква организација, ОНИ СУ ЈЕДНОСТАВНО ДОШЛИ ВОЂЕНИ СРЦЕМ
http://www.facebookreporter.org
Након посете капели Видовданских хероја у Сарајеву, упутили смо се на српско војничко гробље у Вишеграду које се налази на Мегдану, поред Цркве Рођења Пресвете Богородице, где се налази споменик православној браћи, Руским добровољцима у редовима Војске Републике Српске, где смо прислужили свеће и одали им пошту.
Први руски добровољци у српским оружаним снагама појавили су се 1991. године, на самом почетку борбених дејстава у Хрватској. Налазили су се у саставу Српске војске Крајине.
После почетка рата у Босни и Херцеговини, априла 1992. године, такође долазе и први добровољци у Војску Републике Српске (ВРС).
Тако су формирани 1. и 2. Руски Добровољачки Одред (РДО). Припадник 2. Руског Добровољачког Одреда био је и сада већ славни командант одбране Славјанска, Игор Стрелков. Тачан број руских добровољца у Војсци Републике Српске није познат, иако се претпоставља да је реч о неколико стотина њих.
Олег Васицки, руски добровољац, припадник Војске Републике Српске, је једном приликом изјавио: “Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде руских плаћеника. Број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи“.
„Ефекат бројности Руса у зони ратних дејстава постизан је, између осталог, и захваљујући томе што су њихове мале групе коришћене као ударне и диверзантско-извиђачке јединице које су се појављивале на различитим деловима фронта“, пише у својој књизи бивши добровољац Михаил Поликарпов.
Према подацима Љиљане Булатовић, а који још нису потпуни, у рату у БиХ погинуло је 49 руских добровољаца.
Први споменик руским добровољцима је подигнут у Вишеграду, на српском војничком гробљу, поред Цркве Рођења Пресвете Богородице, на Мегдану. На врху споменика је један карактеристичан руски крст који је видљив са све четири стране света. А у подножју споменика су уклесана имена имена, презимена, године рођења и погибије и текст на српском и руском: „У знак сећања на православну браћу Руске добровољце пострадале за Републику Српску у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995 године. Нека им је вечна слава и Бог да им душу прости!“ У самом средишту споменика је упаљено кандило.
Споменик је подигнут средствима донатора из Русије и Владе Републике Српске, а у организацију српско-руске заједнице „Завет“ из Бијељине. Председник ове заједнице, Саво Цвијетиновић каже:
„Морамо знати да је у то време извршена агресија на државу Југославију, да је српски народ буквално раскомадан на неколико држава и да се из тог стања јавио братски глас обичног народа из Русије, добровољаца који су дошли ДА ПОДЕЛЕ СА НАМА СУДБИНУ. Њих није слала држава, њих није слала никаква организација,ОНИ СУ ЈЕДНОСТАВНО ДОШЛИ ВОЂЕНИ СРЦЕМ. Многи од њих су ту страдали и оно најмање што ми можемо да урадимо јесте да се помолимо Богу за њихове душе и да се сећамо заједно са њиховим породицама жртава које су они поднели за наш српски народ.“
Људмила, мајка Константина Богословског, који је у рат отишао са 21 годину и погинуо опкољен од стране муслиманских снага, каже да је изузетно поносна на свог СИНА ЈЕДИНЦА, који је живот дао за српски народ и православље. Њен син је сахрањен у Вишеграду.
Потсетимо се овде и речи Достојевског:
„И на крају ћу рећи: неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за њихову земљу. (…) Велики руски дух ће оставити своје трагове у њиховим душама, а из руске крви која је проливена у Србији израшће и српска слава. И Срби ће се уверити да је руска помоћ била несебична и да Руси, гинући за Србију, нису имали намеру да је освајају.“
Нека им је вечна слава и Бог да им душу прости!
Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене, који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, јер су пострадали за Свету Цркву Твоју и за слободу земље Српске, како си Ти благословио по доброти Својој. Твојим милосрђем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању. Молим Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове.
Извор: Фонд Стратешке Културе/ФБрепортер
