Став Српске православне цркве према канонизацији кардинала Алојзија Степинца предат је министру спољних послова Ватикана Доминику Мамбертију, пише „Политика“.
Лист наводи да садржај писма није познат, али да је несумњиво да СПЦ не гледа са одобравањем на најаве да би Степинац могао постати светац.
Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је недавно у интервјуу за „Политику“ да су најаве да ће Степинац бити канонизован до краја ове године биле велико изненађење за српске архијереје, јер „да би неко био светац он мора бити свијетла и света личност коју као такву прихватају и остали хришћани“.
Став СПЦ према кардиналу Степинцу пренио је раније Ватикану и васељенски патријарх Вартоломеј, а саговорник „Политике“, који је желио да остане анониман, очекује да ће то учинити и Московска патријаршија.
„Тешко је рећи шта ће се даље дешавати. Можда ће канонизација бити одгођена, јер је тешко да Ватикан одустане, пошто је Степинац већ проглашен блаженим. Кругови који подржавају канонизацију Степинца вјероватно сматрају да је сада тренутак да то обаве, због општег захлађења односа Истока и Запада“, сматра саговорник „Политике“, који је добар познавалац прилика у Ватикану.
Мамберти ће папи Фрањи донијети и писмо предсједника Србије Томислав Николић посвећено канонизацији загребачког кардинала.
Николић је у саопштењу након разговора са Мамбертијем изразио жељу да се „заједничком мудрошћу не начини никакав потез који би било кога увриједио, поготово у вези са односом према историји, Другом свјетском рату и улози Алојзија Степинца у њему“.
Од раније се спекулише да би Ватикан Алојзија Степинца могао прогласити светим до краја ове године.
Патријарх српски Иринеј
Степинац је, одмах по уласку Нијемаца у Загреб, 10. априла 1941. подржао оснивање Независне Државе Хрватске, пружао подршку усташком режиму, а 1945. борио се за очување тог режима.
У његовом сједишту у Каптолу послије рата нађена је усташка документација и злато које су усташе опљачкале од Срба и Јевреја.
Извор: РТРС
