ЈОШ СЕ ТРАГА ЗА 532 СРБИНА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
САРАЈЕВО, 20. ЈУНА /СРНА/ – Удружење породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије још трага за 532 особе које се воде на списку несталих Комисије Владе Србије, рекла је данас у Сарајеву секретар Удружења Олгица Божанић.
Божанићева, која на 12. Регионалној конференцији о питању несталих лица представља три удружења породица са Косова и Метохије, наглашава да породице нису задовољне динамиком рада свих надлежних институција које се баве процесом тражења несталих у региону, а посебно на Косову и Метохији.
„Огорчени смо још од 2008. године, када је у књизи хашког тужиоца Карле дел Понте објављена информација да су наши киднаповани Срби одвођени у логоре у Албанији и кориштени за трговину органима. Тимови који су радили истрагу су се мијењали, извјештај Дика Мартија поново је на разматрању, а ми још ништа конкретно не знамо“, рекла је Божанићева новинарим.
Она је додала да се сада овим питањем бави тим ЕУЛЕКС-а који предводи Клинт Вилијамсон, са којим су у контакту и од којег очекују објављивање извјештаја.
„Обећали су да ће извјештај бити објављен крајем октобра, а ми се надамо да су прикупили довољно материјала за подизање оптужница. Вјерујемо да ће се ово питање коначно помјерити са мртве тачке и да ће породице доћи до истине да ли су заиста вршени монструозни злочини над нашим најближим“, рекла је Божанићева.
Породице са Косова и Метохије очекују да ће се кренути и са провјерама локација у Албанији, у предјелу такозване „Жуте куће“, гдје се сумња да су сахрањивани посмртни остаци.
Она каже да се, осим за жртвама несталим након доласка Мисије УНМИК, трага и за жртвама из 1998. године, када су припадници такозване ОВК-а киднаповали и протјеривали Србе са простора Косова и Метохије.
„Они су задржавали млађе мушкарце и жене у својим логорима, а сада се зна које су им биле намјере. У извјештају Дика Мартија помињу се и моја два брата. ОВК-а је у једном дану, у јулу 1998. године, из села Сретимље и Оптеруша, на подручју општине Ораховац, протјерао сво српско становништво“, рекла је Божанићева.
Она је навела да је тада из породице Костић одвојено 14 мушкараца, за којим су трагали до 2005. године, када је откривена масовна гробница са њиховим посмртним остацима. Дјелимични посмртни остаци Костића преузети су 2006. године и сахрањени на Орловачи.
„Помиње се да су годину дана након киднаповања, 23. јула 1999. године, они били довезени на одређено мјесто одакле их је, по наређењу команданта, до мјеста Куфс у Албанији превезао један припадник ОВК-а, о чему је и свједочио“, испричала је Божанићева.
Она истиче да се сада код породица које су сахраниле посмртне остатке својих најмилијих јавља сумња шта се заправо са њима десило, односно како су убијени.
„До сада од свих надлежних немамо повратну информацију – када су они убијени и ко је то учинио. Сви ћуте, без обзира да ли су то међународни представници, мисије које су тренутно на Косову и Метохији и наше власти“, навела је Божанићева.
Она је у име породица изразила огорченост због начина на који се према њима поступа, истичући да идентификација жртава не представља крај процеса, већ да треба одговарати за злочине, како се они више не би поновили.
„Циљ ове регионалне конференције јесте да имамо једнак приступ према свим несталим и да се правда задовољи, без дискриминације према националности. За сада није тако, али ми се боримо и надамо се да ћемо успјети“, поручила је Божанићева.
Извор: Срна