Императив језика, као жезло политичке културе, налаже вербално-језичко здравље у сваком јавном, па и политичком наступу! Језик и говор моле – да на трен замукнемо и тако надговоримо оне који говоре рафалима ријечи!
ПИШЕ: Миленко Стојичић
Опоменом ћутања у знак пијетета према језику и говору, почињемо предизборно загријавање! Као у парламенту, већ фрца језичко иверје, перуша се комуша говора!
Једни, у предизборном мечу, падају у агонију, други у делиријум, трећи боксују ријечима у рингу парламента! Сијевају аперкати пријетњи, крошеи увреда, – међународни посматрачи, арбитри, броје вербалне нокдауне и лингвистичке нокауте у чијем царству цвркућу птице лингвистике.
Матерњи језик се стиди нашег предизборног вербалног пубертета, младости-лудости говора! Неумитно је – на изборима ће једни бити изабрани, а други необрани. Нису за џаба боксери, попут Кличка, истрчали у политички ринг!
Колективне туче у парламентима многих такозваних демократских држава уче нас – иронично речено – да нисмо испунили очекивања модерног времена. Како у Европску унију – ако нисмо тукли и били тучени, ријечју или микрофоном!
Многи наши политичари испољавају таленат да, за говорницом, изврше јавно вербално самоубиство, харикири говора и надговора! Кад гласач чује шта се, као сјекиром, одваљује у политичким ринговима – помислиће – да је посљедњи дан, смак свијета језика и говора! Уџбеници уче – говор и језик су мост којим се ближимо, идемо један ка другоме, један другоме. А неки наши замало-политичари руше мостове говора и језика, идући од себе до себе, остајући сами са собом, сами у себи!
Андрић учи – треба се измјерити на свакој изговореној и написаној реченици. Наши, у говору и језику припјани политичари, на најеженим реченицама мјере политичке противнике. Умишљају да су већи и старији од говора и језика, да су им ријечи – брошеви, страначке значке иманжетне…
Ако ћемо у ринг Европске уније – морамо научити псовати на страним језицима! Увјежбати кроше на енглеском, аперкат на њемачком, нокаут преживјети на њежном, музикалном француском.
Миленко Стојчић: Политички говор (илустрација: Дарко Самарџић Кодар / РТРС)
Они политичари чији се предизборни програм гради на тучи језиком и говором – немају ни једно, ни друго! То што експлодира из њихових уста и нису ријечи и говор, него камење или иверје ничега! Зато на изборима треба – заокружити РИЈЕЧ а не камен!
Да је измишљен лингвометар, термометар који мјери рушилачку температуру језика и говора – многи би завршили у болницама званим – причаонице, као у Старог Грчкој!
Извор: РТРС
