Наш народ каже: не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг. У библијском потопу, Бог је кажњавао људе због покварености и безакоња. Изабрао је Ноја, праведника, и упутио га како да направи ковчег. Опоменуо га је да ће настати потоп и научио га је како да преживи.
И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. Петнаест лаката дође вода изнад највећих планина. И стајаше вода поврх земље стопедесет дана. Тако пише у Библији. Несрећа која нас је задесила није била библијска, како је то желео да прикаже Премијер. Бог није нашао свог праведника на земљи да га опомене и подучи шта да ради, али је било најављено са неколико страна шта ће се догодити. Америчке и европске метереолошке службе су месец дана пре потопа објавиле да ће велико невреме да буде над нашом територијом.
Наш РХМЗ је недељу дана пре поплава обавестио јавност да следи велико невреме са обилним падавинама. Неколико наших умних људи опомињу месецима да Велики Брат врши експерименте преко ХААРП система и да планира над нашом територијом да направи опит са кишом и касније земљотресима. Значи, са свих страна су стизале информације да ће нешто да се деси средином маја на Балкану. Шта је урадила власт? Ништа. Шта је урадио Премијер?
Отишао је у Сарајево према наредби својих налогодаваца. Био је заслепљен блицевима и није видео колико је Миљацка нарасла. Био је задивљен аплаузима и није чуо хук надолазеће несреће. Шта је поплава показала? Поплава је показала сву неспособност режима и посебну неспособност Премијера.
Опомињао сам грађане на последњим изборима да не гласају за политичаре конвертите, издајнике, који мењају мишљења према својим интересима, који немају никакву политичку визију, који су неискусни, који никада ништа конкретно и ваљано нису радили у животу, који једино знају да лажу, краду, обмањују, блебећу у парламенту, жвалаве по медијима и тако политички опстају, материјално се богатећи на несрећи свога народа.
Грађани нису озбиљно схватили моје речи. Грађани су судбину државе препустили потпуно неискусним људима, који никада нису водили једну уличну трафику, који не знају како функционишу велики системи, који немају капацитет да воде државу и који су показали своју врхунску неспособност. Кулминација те неспособности била је прва отворена седница владе на којој је Премијер показао да није дорастао државном позиву, да је дилетант, да је самозаљубљени егоцентрик који понижава, вређа и прети људима. Тишина тамо!
Та простачка реченица остала је да лебди у демократској јавности као претња свима онима који не верују Премијеру и његовим инфантилним трабантима на власти, који се усуђују да мисле својом главом, који хоће нешто да кажу, који постављају непријатна питања и који стално нешто критикују, уместо да затварају очи пред несрећом која је пред нама и која може да заврши у култу личности. Тишина тамо! То је главна порука режима на све критике које долазе искључиво са друштвених мрежа, јер немате више где да објавите критику режима. Естрадни аналитичари о том медијском мраку ћуте и пристају да величају нови тоталитаризам. Тишина тамо! То ниједан пристојан човек не би изговорио пред камерама. То ниједан уљудан човек не би изговорио пред својим сарадницима, које је сам бирао.
То ниједан пословни менаџер не би изговорио на борду директора, јер је то простачко показивање моћи, подло неуважавање својих сарадника и претенциозно показивање ко је газда у кући и ко мора да се слуша. Тишина тамо! То је послата претња демократској јавности да нас ућутка и уплаши пред увођењем личног режима у Србији. Патетика, драмска напетост у говору, станке, уздисаји, облизивање отромбољених и испуцалих усана, прозивање, претње и критике сарадника и грађана само су део позоришне представе која се игра пред нама и која треба да сакрије неспособност режима и његову директну одговорност за несрећу која се догодила.
У тренуцима док се та медијска представа игра, гомиле лешева невиних људи пливају Савом и нико не може да нам одговори на једно једноставно питање – због чега су ти људи настрадали? Ко је крив за њихову смрт? Ко је одговоран за ову несрећу? Уместо тога одговора, слушамо Премијера како критикује РХМЗ и тражи да му дају прогнозу времена у наредна два дана, уместо што га извештавају о времену пре два дана. Каква подлост! Ниједан хидрометеролошки завод на свету не даје временску прогнозу уназад, јер је то бесмислено.
Али, нико од прозваних не сме да зуцне. Ћуте сагнуте главе пред суманутим ликом, који се разгоропадио, распојасао и који наставља свој трагични игроказ. Зашто ти људи ћуте? Зар нико нема зрно храбрости и достојанства да устане и саспе у лице том неваспитаном Премијеру да држава није његова приватна прћија, да је прешао границу доброг укуса, да лупета глупости, да престане да вређа здраву памет и да одмах поднесе оставку, јер шири панику, јер није способан, јер скрива шта се дешава у Обреновцу, јер неће да призна колико је људи страдало, јер неће да призна да ништа није предузео, упркос силним обавештавањима, да спречи несрећу. Нико се није усудио! Нико није устао и сасуо му истину у лице.
Бацио на сто своју оставку и отишао из те лоше глуме, јер не може да слуша лажи једног мегаломана. То је за мене највећи пораз. Премијер прозива Генерала армије, Начелника генералштаба Војске Србије, као да је он његов лични слуга, зове га по имену Диковићу и наређује – Шабац не сме пасти!
Ова Титова наредба из партизанских филмова, показује сву трагичност наше пропале и потонуле политике. Премештање Начелника Генералштаба на последњу одбрану Шапца је врхунски дилетантизам премијера, који према Уставу нема права да управља војском, али који је умислио да је војсковођа и да је ово велика маркетиншка прилика да нахрани своју незајажљиву сујету. Генерал све то понизно прихвата и показује да нема у себи ни мрвице војничке части Живојина Мишића, нема смелости да лупи песницом од сто и да том препотентном политиканту поднесе оставку, јер је понизио српску војску.
Уместо тога, побеснели Премијер позива грађане да одбране Шабац и хиљаде људи се одазивају на овај позив, запрепашћени количином воде која је потопила Обреновац, искрено желећи да помогну унесрећенима, чиме се показује сва доброта и широкогрудост нашега народа, кога политичари, тајкуни, аналитичари и интелектуални олош сматрају стоком, рајом и глупацима. Одбрана Шапца, Сремске Митровице и Београда, исељавање из Умке и Барича је била обична подвала која је требала да сакрије величину трагедије у Обреновцу.
Хиљаде људи се одазвало да помогну, не схватајући да су обманути. То не сме да се ради. Тако опасно поигравање са народом није дозвољено, јер то може да нам се освети у неким другим приликама. Никаква организација, немање лопата, чизама, кабаница и основних алата за рад добровољаца је доказ суманутости позива за одбрану наших градова. Премијер треба да одговори – зашто је Обреновац жртвован? Зашто ништа није предузео на све опомене стручњака које су стизале? Зашто се толико сликао и позирао у поплави? Зашто је војска остала без тешке инжењерије и спреме у случају поплава? Зар он није две године управљао војском? Зар није видео у каквом стању је војска? Шта је он урадио да то стање промени? Зашто нису функционисале службе за узбуњивање? Када вода за неколико минута, према изјавама очевидаца, нарасте два метра и потопи Обреновац, онда је то доказ да је негде нешто пукло и да се вода сјурила на Обреновац. Шта је пукло? Где је пукло? Бујица је неколико сати путовала према Обреновцу. Зар нико није видео ту бујицу? Зар се није могло реаговати у том времену?
О чишћењу канала, речних токова и акумулационих језера је сувишно било шта да напишем. Једноставно, систем је потопљен и то је практичан доказ да овако више даље не иде. Понашање режима, нажалост, не иде у правцу откривања истине, ма колико истина болна била, него режим настоји да маркетиншки профитира из читаве наше несреће, да настави величање неспособног Премијера, да устоличи култ личности и тоталитарни систем владавине, што је потпуно погрешно и штетно за државу, грађане и за демократизацију друштва. То ће нас увести у нове проблеме.
Медији су били под потпуном контролом Премијера и страх који се ширио је опасан за друштво. Пинк је поново доживео своју ренесансу и потврдио је да поданички служи свим режимима, да нема идеологију и да , осим личног интереса власника телевизије да избегне банкрот, може да одради све поверене задатке. РТС се на почетку показао потпуно неспособним да се ухвати са изазовом ванредне ситуације.
Намерно је урушаван да би се пружила медијска предност Пинку, али касније, када су схватили да су претерали, да Премијера има превише на личној телевизији, да је неукусно да се распевана „Жикина шареница“ приказује у тренуцима док се људи даве у поплавама, онда се све нагло преокренуло и обе телевизије, државна и приватна, стављене су службу контроле јавног мњења и величања режима.
Врхунац безобразлука је био када је несретни Неверни Тома, све у пратњи своје ожалошћене супруге, гробарским гласом изјавио у страдалом Крупњу да је држава све урадила што је требала да уради, да је држава била ефикасна и организована, док су непослушни грађани били ти који нису слушали државу и нису хтели да се евакуишу. Забрана уласка новинарима у Обреновац после повлачења воде и довођење одабраних новинара само је појачала сумњу у број настрадалих. Зашто се лицитирало са бројем жртава? Зашто се то крило? Зашто су привођени људи са друштвених мрежа? Зашто обдукцију ради полиција уместо лекари за судску медицину? Чему толика тајновитост?
Време за одговоре тек стиже. Покушај режима да у хуманој мисији нашег народа затрпа своју неспособност и одговорност не сме да прође. Терор медија не може да уплаши критичку јавност и да јој забрани да поставља питања.
Грађани су показали најлепше особине нашег народа. На тој енергији не могу да се граде демагошке пароле о радним акцијама, коју причају пропали комунистички активисти, који су били плаћени функционери на тим нашим радним акцијама, јер је идеја о радним акцијама бесмислена у држави која има милион људи незапослено и који не могу да се запосле одржавањем радних акција, него вођењем економске политике која покреће привредни раст.
То садашња власт не зна да уради. То је истина. Премијер није способан да буде менаџер привреде. Осим сликања и празне демагогије, његови капацитети су изузетно мали. Рекламирање да ради 24 сати дневно је једна у низу његових глупих изјава. Када гувернерка НБС седи и диже телефоне на телевизији да би грађани уплатили на име помоћи 60 динара, онда је то сигуран доказ да смо пукли као држава и да нам са таквом власти нема спаса.
Нама треба гувернерка НБС која ће својим кључним потезима да ослободи 1,25 милијарди евра слободног капитала који се налази у обавезним резервама и која ће 1,25 милијарди неупосленог капитала, који се налази на жиро рачунима банака, да употреби за покретање производње и запошљавање људи. Када тим средствима додамо и наше девизне резерве, онда је могуће у кратком року запослити 2,8 милиона људи који ће створити паре и изградити нови Обреновац и Крупањ, санирати сва клизишта и направити путеве. То може да се уради од јуна до зиме. Чекати да нам администрација Брисела обезбеди неколико милиона евра на јесен је промашена стратегија еуропских фундаменталиста.
Немамо ми времена ни живота да чекамо ЕУ. Русија је показала како се братски помаже. Руси су скакали у бујице и спашавали наше људе. Зар та искрена помоћ није довољна да се наша политика усмери према све моћнијој Русији? Кина потписује стратешке уговоре са Русијом, само се Србија стиди да се чвршће повеже са Русијом.
Бранко Драгаш: Потоп / Фотографија – Башта Балкана
Потоп није прошао. Вода се повукла, али постоји једна велика опасност од финансијског потопа. Господо другови, задужујемо се сумануто и дугови застрашујуће расту. За првих 20 дана маја задужили смо се преко 270 милиона евра. Када тај финансијски поводањ крене, читава Србија ће бити потопљена у дуговима.
Извор: Бранко Драгаш
